Уторак, 16.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
„ВЕЧИТИ” СТУДЕНТИ ПОНОВО ТРАЖЕ ПРОДУЖЕЊЕ РОКА ЗА ЗАВРШЕТАК СТУДИЈА

Не одустају од студирања и петиције

Рок за завршавање студија истиче 30. септембра 2016. године, а након тога ће моћи, уколико желе, да упишу испочетка програм или други факултет. – Продужење рока за завршетак теза траже и докторанди београдског Медицинског факултета
 Не одустају од студирања и петиције
Упис на Правни факултет пре увођења „болоње” 2004. године (Фото: Д. Јевремовић)

Студенти који су уписали факултет „по старом” (пре увођења „болоње”), а којих има најмање 19.000 у Србији, предали су по други пут петицију којом траже продужење рока за завршетак студија за најмање још две године. Петиција, коју је потписало до сад 5500 академаца, предата је премијеру, председници Народне скупштине и Одбору за високо образовање.

Они за наш лист објашњавају да нема логике да се студентима у Србији не омогући оно што је већ омогућено колегама у околним земљама. У Црној Гори је, наводе, рок продужаван три, четири пута. При том, наглашавају, занимљиво је да су у другим земљама управо политичари били иницијатори ове идеје, а код нас студенти.

Студент права на суду добио Правни факултет
Бивши студент Правног факултета у Загребу Марко Дуило, после пет година спора, добио је на Високом управном суду свој некадашњи факултет. Он је право у Загребу уписао 2006. године, а потом се пребацио на Правни факултет у Сплиту. Дуило је био на другој години студија по старом програму, а факултет је желео да га пребаци на болоњски програм, који је скупљи и траје годину дана дуже. Због тога је он  поднео захтев за оцену законитости факултетске одлуке.У пресуди Високог управног суда исписаној на пет страница, пише да „студенти који су били уписани пре новог програма, имају право довршити студије према наставном плану и програму, као и условима који су важили приликом њихова уписа на прву годину студија”.На ову реченицу се позивају и српски студенти.

Иначе, у ову категорију студената спадају сви они који су студије уписали пре школске 2006/2007. године, а који до сад нису положили све испите. Рок за завршавање студија њима истиче 30. септембра 2016. године. Након тога „вечити” студенти, који не воле овај израз, више неће моћи да буду у статусу студената, али ће моћи, уколико желе, да упишу испочетка програм или други факултет.

Оно што је за сад извесно, јесте да немају подршку Министарства просвете, нити Националног савета за високо образовање, а чврсто у ставу да не сме бити продужетка је и руководство Универзитета у Београду. Студенти, међутим, наводе да су на њиховој страни поједини посланици Српске напредне странке, као и чланови новог Одбора за образовање Скупштине Србије, а чека се и нова екипа у Министарству просвете.

Они се надају да ће њихов случај ипак стићи до Скупштине, захваљујући подршци професора у посланичким клупама. У Министарству просвете објашњавају да тако нешто није могуће у оквиру предложених измена и допуна Закона о високом образовању.

Подсетимо, Национални савет за високо образовање на последњој седници подржао је предлог Министарства просвете да 48 ЕСП бодова и наредне школске године буде услов за буџетски статус, као и да студенти који су последње године редовног трајања студија били на буџету, задржавају тај статус и током продужене године. Ове измене ће бити пред посланицима по формирању нове владе.

– Министарство просвете чврсто остаје при ставу да нема продужетка рока за завршетак студија, јер би то било неправедно према осталим студентима који су уписали факултет по увођењу болоње, а којима такође истиче рок. По Закону о високом образовању студије могу трајати двоструко дуже од броја студијских година – каже за „Политику” др Милован Шуваков, помоћник министра просвете за високо образовање.

С друге стране, стари студенти са којима смо разговарали, а који имају и активну Фејсбук групу, наводе да је рок за студије старим студентима осим у Црној Гори, продужен и у Хрватској, Босни и Херцеговини, а у Републици Српској је процес у току.

Иако су многи склони да „вечите студенте” проглашавају за „лење”, међу њима има различитих судбина, о чему сведоче и коментари на сајту (peticije24.com) на којем се потписује петиција. Многи од њих паралелно студирају и раде, па им не преостаје довољно времена за захтевне испите, основали су породице, подижу децу, многе животе су обележиле породичне трагедије… Већина објашњава да се „заглавила” са три, четири испита до краја, обично где је ниска пролазност и код најзахтевнијих професора.

– Факултет смо, за разлику од „болоњаца” уписивали по наставним плановима који нису предвиђали ограничавање дужине студија. Те студије су прекидане и због бомбардовања и због ванредних стања и због разноразних приватних ствари. Студирајући толике године, нисмо оптерећивали ни државу ни школски систем. Редовно смо измиривали своје обавезе и трпели огромне притиске и послодаваца и професора и родитеља – рекао нам је један од старих студената.

Нема поузданих података о томе колико има студената по старом, осим из времена министра просвете Томислава Јовановића (2013/14). Тад су податке  доставила само 42 факултета, а бројка је била 18.861 студената. Сигурно је и да су у међувремену, неки од њих и дипломирали.

Како су нашој редакцији јавили докторанди Медицинског факултета у Београду, они ће такође прикупити потписе за петицију којом траже продужење рока за одбрану докторске тезе, а који истиче до краја септембра септембра 2016. године. Они ће петицију са потписима доставити ректору БУ и министру здравља по формирању владе.

 

Коментари55
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.