Како је пропао шампион „брегзита”

Након што су гласали да изађу из ЕУ, Енглези су завршили у краљевству достојном описа једног од њихових највећих сународника. Тренутна острвска политика као да је изашла из Шекспировог пера – ред издаје, ред преваре, све то помешано са болесним амбицијама, сплеткама и осветом. Шекспирова драма о Цезару и Бруту помиње се као можда најпримеренија у актуелном контексту, при чему би Цезар био Борис Џонсон, а Брут – његов дојучерашњи најближи сарадник Мајкл Гоув. Бивши градоначелник Лондона био је принуђен да се у четвртак повуче из трке за место лидера Конзервативне странке, чиме се одрекао сна о премијерској функцији, због које је, верује се, и предводио кампању за „брегзит”.

Једна од особа најзаслужнијих за то што су Британци гласали за излазак из ЕУ неће имати прилику да и лично каже Европљанима „збогом” и земљу формално изведе из ЕУ захваљујући интригама у сопственој странци. Таман се Џонсон спремао да у четвртак ујутру објави кандидатуру за вођу конзервативаца, када је стигла вест да Мајкл Гоув, човек који треба да води његову кампању, намерава да се и сам кандидује. Уместо да од Џонсона начини новог партијског лучоношу, Гоув је схватио да би на том месту ипак више волео да види себе. Како јавља Би-Би-Си, Џонсон дословно до последњег тренутка није знао шта му се спрема, па је вест о свом повлачењу објавио на конференцији за новинаре коју је сазвао да би објавио кандидатуру. Не само да му је саветник и саборац у кампањи за „брегзит” зарио политички нож у леђа већ су га одмах напустили и неки други важни партнери из странке, који су одмах прокужени као „прелетачи”.

Од како је Дејвид Камерон прошле седмице поднео оставку јер је његова политика останка у ЕУ претрпела пораз на биралиштима, торијевци су се бацили на проналажење новог челника који ће аутоматски постати и шеф Даунинг стрита. Тај је процес изузетно тежак јер је странка подељена по бројним линијама, између осталог и на противнике и заговорнике „брегзита”. Гоув, министар правде, досад је говорио да нема амбицију да предводи владу, да би се одједном предомислио, тврдећи да Џонсон „није права особа” за место лидера странке и кабинета. Ипак, његово вероломство можда није ни требало да буде тако велико изненађење за бившег градоначелника. Пре него што је окренуо леђа Џонсону, Гоув је издао Камерона и премијерову проевропску политику. Он је ватрени подржавалац изласка Британије из ЕУ и, према неким тумачењима, његов лоби у странци никада није до краја веровао да је и Џонсон срцем и душом за „брегзит”. Немали број аналитичара сматра да плавушан разбарушене косе који је предводио мултикултурални град никада стварно није био за „развод” од Брисела. Ипак, развод је за Џонсона био политички опортун јер би значио крај Камеронове владавине, што се и догодило, као и подршку најтврдокорнијих конзервативних гласача на следећим парламентарним изборима. Излишно је рећи да је Џонсон надмудрен у игри коју је и сам играо – и он је раније изневерио Камерона и популарисао линију сасвим супротну од владине. 

После референдума, Џонсон је написао колумну у којој је тражио да земља остане део јединственог економског простора са ЕУ. То су многи торијевци критиковали или као нешто немогуће, јер им није било јасно зашто би Брисел на то пристао, или као нешто непожељно – да је земља желела да остане на јединственом тржишту, које подразумева и слободан проток робе, капитала и радника, не би гласала за „брегзит”. Да не би било неспоразума као са Џонсоном, Гоув је јуче обећао да ће, ако постане премијер, извући Британију из економске уније и срезати број имиграната. „Гардијан” пише да је Џонсон морао да напусти предизборну арену јер је схватио да са Гоувом у рингу неће имати подршку довољног броја посланика и чланова странке на партијским изборима. Према неким анкетама, торијевци би на следећим изборима за Вестминстер имали највеће шансе управо са Џонсоном на челу, али су сада исувише подељени на различите таборе да би мислили о томе. Једна од претпоставки је да иза новог партијског „пуча” стоји Камерон, који се тако свети Џонсону.

Један подржавалац несуђеног страначког старешине и премијера изјавио је за „Телеграф” да садашња ситуација на Острву чини да „Кула од карата”, америчка серија о беспоштедној борби за власт и моћ у Вашингтону, заличи на „Телетабисе”. Такво стање ствари засад највише иде наруку министарки унутрашњих послова Терези Меј, која је такође истурила кандидатуру. Она је подржавала останак Британије у ЕУ и због тога би могла да ужива подршку Камерона и његових симпатизера. Министарка је на Балкану постала познато лице када је у априлу оспорила даље проширење ЕУ.

„Да ли заиста мислимо да је у нашем интересу да подржавамо аутоматско и безусловно проширење ЕУ? Земље које сада преговарају са ЕУ, укључујући Албанију, Србију и Турску – то су земље са сиромашним становништвом, озбиљним проблемима са организованим криминалом, корупцијом, понекад и тероризмом”, казала је она. Та њена изјава добро је дошла „брегзитовцима”, који су даље ширење ЕУ узели као један разлог више због којег Лондон треба да се поздрави са континенталцима. Предвиђа се да је Тереза Меј најјачи кандидат, али је далеко од тога да уједини странку, као што је обећала. Неки од њених подржавалаца већ су позвали Гоува да се и он повуче (троје преосталих кандидата нису виђени за било какав успех) и тако спречи да „грађански рат” међу конзервативцима прерасте у „нуклеарни рат”.