Kako je propao šampion „bregzita”

Nakon što su glasali da izađu iz EU, Englezi su završili u kraljevstvu dostojnom opisa jednog od njihovih najvećih sunarodnika. Trenutna ostrvska politika kao da je izašla iz Šekspirovog pera – red izdaje, red prevare, sve to pomešano sa bolesnim ambicijama, spletkama i osvetom. Šekspirova drama o Cezaru i Brutu pominje se kao možda najprimerenija u aktuelnom kontekstu, pri čemu bi Cezar bio Boris Džonson, a Brut – njegov dojučerašnji najbliži saradnik Majkl Gouv. Bivši gradonačelnik Londona bio je prinuđen da se u četvrtak povuče iz trke za mesto lidera Konzervativne stranke, čime se odrekao sna o premijerskoj funkciji, zbog koje je, veruje se, i predvodio kampanju za „bregzit”.

Jedna od osoba najzaslužnijih za to što su Britanci glasali za izlazak iz EU neće imati priliku da i lično kaže Evropljanima „zbogom” i zemlju formalno izvede iz EU zahvaljujući intrigama u sopstvenoj stranci. Taman se Džonson spremao da u četvrtak ujutru objavi kandidaturu za vođu konzervativaca, kada je stigla vest da Majkl Gouv, čovek koji treba da vodi njegovu kampanju, namerava da se i sam kandiduje. Umesto da od Džonsona načini novog partijskog lučonošu, Gouv je shvatio da bi na tom mestu ipak više voleo da vidi sebe. Kako javlja Bi-Bi-Si, Džonson doslovno do poslednjeg trenutka nije znao šta mu se sprema, pa je vest o svom povlačenju objavio na konferenciji za novinare koju je sazvao da bi objavio kandidaturu. Ne samo da mu je savetnik i saborac u kampanji za „bregzit” zario politički nož u leđa već su ga odmah napustili i neki drugi važni partneri iz stranke, koji su odmah prokuženi kao „preletači”.

Od kako je Dejvid Kameron prošle sedmice podneo ostavku jer je njegova politika ostanka u EU pretrpela poraz na biralištima, torijevci su se bacili na pronalaženje novog čelnika koji će automatski postati i šef Dauning strita. Taj je proces izuzetno težak jer je stranka podeljena po brojnim linijama, između ostalog i na protivnike i zagovornike „bregzita”. Gouv, ministar pravde, dosad je govorio da nema ambiciju da predvodi vladu, da bi se odjednom predomislio, tvrdeći da Džonson „nije prava osoba” za mesto lidera stranke i kabineta. Ipak, njegovo verolomstvo možda nije ni trebalo da bude tako veliko iznenađenje za bivšeg gradonačelnika. Pre nego što je okrenuo leđa Džonsonu, Gouv je izdao Kamerona i premijerovu proevropsku politiku. On je vatreni podržavalac izlaska Britanije iz EU i, prema nekim tumačenjima, njegov lobi u stranci nikada nije do kraja verovao da je i Džonson srcem i dušom za „bregzit”. Nemali broj analitičara smatra da plavušan razbarušene kose koji je predvodio multikulturalni grad nikada stvarno nije bio za „razvod” od Brisela. Ipak, razvod je za Džonsona bio politički oportun jer bi značio kraj Kameronove vladavine, što se i dogodilo, kao i podršku najtvrdokornijih konzervativnih glasača na sledećim parlamentarnim izborima. Izlišno je reći da je Džonson nadmudren u igri koju je i sam igrao – i on je ranije izneverio Kamerona i popularisao liniju sasvim suprotnu od vladine. 

Posle referenduma, Džonson je napisao kolumnu u kojoj je tražio da zemlja ostane deo jedinstvenog ekonomskog prostora sa EU. To su mnogi torijevci kritikovali ili kao nešto nemoguće, jer im nije bilo jasno zašto bi Brisel na to pristao, ili kao nešto nepoželjno – da je zemlja želela da ostane na jedinstvenom tržištu, koje podrazumeva i slobodan protok robe, kapitala i radnika, ne bi glasala za „bregzit”. Da ne bi bilo nesporazuma kao sa Džonsonom, Gouv je juče obećao da će, ako postane premijer, izvući Britaniju iz ekonomske unije i srezati broj imigranata. „Gardijan” piše da je Džonson morao da napusti predizbornu arenu jer je shvatio da sa Gouvom u ringu neće imati podršku dovoljnog broja poslanika i članova stranke na partijskim izborima. Prema nekim anketama, torijevci bi na sledećim izborima za Vestminster imali najveće šanse upravo sa Džonsonom na čelu, ali su sada isuviše podeljeni na različite tabore da bi mislili o tome. Jedna od pretpostavki je da iza novog partijskog „puča” stoji Kameron, koji se tako sveti Džonsonu.

Jedan podržavalac nesuđenog stranačkog starešine i premijera izjavio je za „Telegraf” da sadašnja situacija na Ostrvu čini da „Kula od karata”, američka serija o bespoštednoj borbi za vlast i moć u Vašingtonu, zaliči na „Teletabise”. Takvo stanje stvari zasad najviše ide naruku ministarki unutrašnjih poslova Terezi Mej, koja je takođe isturila kandidaturu. Ona je podržavala ostanak Britanije u EU i zbog toga bi mogla da uživa podršku Kamerona i njegovih simpatizera. Ministarka je na Balkanu postala poznato lice kada je u aprilu osporila dalje proširenje EU.

„Da li zaista mislimo da je u našem interesu da podržavamo automatsko i bezuslovno proširenje EU? Zemlje koje sada pregovaraju sa EU, uključujući Albaniju, Srbiju i Tursku – to su zemlje sa siromašnim stanovništvom, ozbiljnim problemima sa organizovanim kriminalom, korupcijom, ponekad i terorizmom”, kazala je ona. Ta njena izjava dobro je došla „bregzitovcima”, koji su dalje širenje EU uzeli kao jedan razlog više zbog kojeg London treba da se pozdravi sa kontinentalcima. Predviđa se da je Tereza Mej najjači kandidat, ali je daleko od toga da ujedini stranku, kao što je obećala. Neki od njenih podržavalaca već su pozvali Gouva da se i on povuče (troje preostalih kandidata nisu viđeni za bilo kakav uspeh) i tako spreči da „građanski rat” među konzervativcima preraste u „nuklearni rat”.