Сумрак Лондона као финансијске метрополе?

ЛОНДОН – Око 350.000 људи је запослено у финансијској метрополи ЕУ - Лондону, а та радна места би, уколико се реализује одлука Британаца са референдума 23. јула да њихова земља изађе из Европске уније, могла да буду измештена у друге чланице ЕУ, пише данас „Дојче веле”.

У Франкфурту, који би од тога могао добро да профитира, већ се радују, наводи тај сајт.

Свеједно да ли су велике међународне банке у Лондону припремиле продужење радних уговора или још на то чекају: пред размаженим банкарима у центру Лондона и финансијском дистрикту Кенери Ворф су због Брегзита наступила тешка времена - прети им укидање више од 100.000 радних места.

То је мрачни сценарио једне студије рачуноводствене компаније „Прајсвотерхаус Куперс” о импликацијама изласка Велике Британије из ЕУ на финансијску браншу.

Један од најјачих аргумената за европски финансијски центар Лондон био је до сада „паспортинг”, што је уступак који су Британци извојевали у жилавим преговорима са ЕУ.

Тај тзв. пасош за финансијска тржишта ЕУ, који има само Велика Британија, користе пре свега Швајцарци и америчке банке, како би из Лондона продавали своје финансијске услуге целој Европској унији.

Предност коју при томе имају да се могу придржавати лабавих британских правила на финансијском тржишту, а не пуно строжијих закона који владају на старом континенту.

Још један заводљив споредни ефекат, пре свега из угла америчких Инвестиционих банака, био је што су рецимо банке „Голдман Сакс” или „ЈП Морган Чејс” у Лондону могле да заобиђу закон који је посебно јак у Немачкој и Француској и који штити запослене од отказа. Али са брегзитом је сада таква пракса окончана.

„Када Велика Британија ускоро не буде чланица заједничког Европског тржишта, онда ни финансијски центар Лондона неће моћи задржати пасош за улазак на финансијско тржиште ЕУ, најавио је шеф Централне банке Француске и члан Већа Европске централне банке Франсоа Вилерој де Галу.

Нико озбиљно не помишља да ће у кратком временском року на десетине хиљада радних места из Лондона бити пребачено у Франкфурт, Париз или Даблин.

Па ипак Лондон, као „ЕУ-копча” за америчку финанијску браншу или за велике швајцарске банке, након што се спроведе брегзит, неће више имати смисла.

„Поред тога ће финансијска политика ЕУ, након изласка Британаца, бити јаче центрирана и усмерена на евро”, сматра Џонатан Хил.

Тај европски комесар за финансије - Британац који је након референдума о Брегзиту поднео оставку, у интервјуу за „Фајненшл тајмс” је истакао да ће у будућности на снази бити строги немачки и француски закони, којима се регулишу финансијска тржишта.

И планирано јединствено европско финанијско тржиште сада ће снажније бити везано за интересе еврозоне, верује Хил.

„Након изласка Велике Британије из ЕУ, институције „еврозоне” неће више толерисати да се велики део финансијских трансакција обавља у иностранству”, нагласио је недавно Кристијан Нојер, бивши потпредседник Европске централне банке.

Та банка већ дуже време покушава да под свој надзор стави сектор који одређује камате и каматне стопе. Овај глобални сектор финансијског бизниса је тежак 383 милијарде евра, процењује Банка за међународно финансијско поравнање (БИЗ) која је практично највиша инстанца односно Централна банка свих појединачних Централних банака.

Половина тог бизниса се одвија преко једног огранка односно филијале Лондонске берзе.

Франкфурт на Мајни би могао профитирати измештавањем овог сектора чак и ако се узме у обзир планирана фузија Немачке берзе са Лондонском, наводи Дојче веле, а преноси Танјуг..

Неколико хиљада радних места ће бити пребаченио у Франкфурт, убеђен је Хубертус Ват, из Франкфурт Маин Финанце, који понудама на својој интернет страници настоји да придобије оне који желе пресељење.

Ват каже да је у последњих неколико месеци добио конкретне захтеве међународних компанија и предузећа. У року од пет година би на тај начин у Франкфурт из Лондона могло бити пребачено од 1,5 до 2 одсто радних места у финансијском сектору, каже Ват и додаје: „А то би било најмање 10.000 радних места.„

За Џона Кријана, шефа „Дојче Банк, Франкфурт би био прва дестинација, први избор, ако дође до пребацивања 8.000 радних места које ова банка има у Лондону. Ако већ треба да се селимо, онда за нас у обзир долази само Франкфурт.„

Међутим, не размишљају све банке тако. Даблин код америчких финансијских концерна месецима покушава да се профилише и позиционира као финансијски центар енглеског говорног подручја.

Швајцарска банка „Креди Суис” је пре пола године свој бизнис са хеџ фондовима пребацила у ирски главни град Даблин.

Али су зато на хиљаде радних мјеста ове банке из финансијских разлога пребачени у пољски Вроцлав, који је на карти међународних финансијских центара до овога момента више постојао као нека тамна мрља.