Хоћеш џепарац – региструј фирму

Ниш – Добри и вредни студенти Универзитета у Нишу Давид Илић и Михајло Савић доспели су недавно у јавност по оригиналном начину зараде нешто новца и који су за себи обезбеђивали као џепарац. Својим бициклима превозили су по граду пошиљке од фирме до фирме или од продавница до наручилаца, али само тежине до десет килограма. Повремено су могли да се виде како прискачу у помоћ суграђанима који нису могли у свакодневне набавке прехрамбених намирница, лекова и сличног.

За само сто динара, колико су наплаћивали сваку појединачну услугу, свакодневно су могли да се види како шпартају по Нишу и, што уопште не крију, успевали су да зараде понекада и више од хиљаду динара дневно.

Скромни момци нашли су време и за редовне обавезе на факултетима и за учење, али и за повремене вечерње изласке с пријатељима.

После само месец и по дана, међутим, Давид и Михајло добили су забрану и морали су да престану са својом „делатношћу”. Пријављени су инспекцијским органима, који су интервенисали и приморали их да паркирају бицикле.

Инспекција је забранила двојици студената да раде као курири „јер нису имали дозволу за овакав рад и нису били регистровани код надлежних органа”. А пријаву инспекцијским органима, сазнаје се, против Давида и Михајла написали су службеници Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге, који су видели репортаже на телевизији и текстове у писаним медијима о овим младим људима.

Поступајући по тој пријави, инспектор за поштанске услуге Министарства телекомуникација позвао је ове нишке студенте на разговор после којег им је рекао, иако су они тврдили да све раде из хобија и зарад нешто мало џепарца, да морају да набаве курирску и дозволу за рад, односно да се уредно региструју као фирма! Јер, стоји у записнику о саслушању, „овакве услуге могу да се обављају само на основу дозволе која се добија на основу члана 78. Закона о поштанским услугама”, као и „да такву дозволу издаје Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге”.

Распитали су се Михајло и Давид о условима за регистрацију своје „курирске службе” и, како су рекли, схватили да им се не исплати из више разлога. Најважнији (разлози) јесу да немају новца како би основали фирму, али и да од новца који су наплаћивали своје ситне курирске услуге новац за то не могу да зараде. Требало би да вишеструко скупље него до сада наплаћују своје услуге како би издвојили средства за регистрацију „курирске службе”.

А они не желе да подижу цене.

И, како су објавили на својој фејсбук страници, престали су да раде.

Цео случај студената Давида Илића и Михајла Савића и њихове курирске службе изазвао је негодовања Нишлија и, свакако, коментара. Највише оних који се односе на број незапослених, посебно представника младе генерације, да управо за младе нема посла ни с факултетским дипломама, да многи одлазе у иностранство у потрази за послом и зарадом...

Све се на крају свело на закључак и питање да ли идеје младих да бар мало зараде уз студирање, попут Давидове и Михајлове, треба сасећи у корену, или их (идеје) можда „убијати” позивајући се на законе.