Од пописа до исламске државе у БиХ

Гледано са становишта уређења Бoсне и Херцеговине, објављени резултати пописа становништва на нивоу БиХ немају неког значаја. Ти подаци имају вредност само за локалне заједнице или ентитете, ту је стварни живот. Ми, у РС ћемо објавити наше податке о попису, каже председник Републике Српске Милорад Додик, који у разговору за „Политику” објашњава зашто Бањалука не признаје резултате пописа. Он износи оцену да је Бошњацима стало да прикажу да их је више од 50 одсто у БиХ како би направили исламску државу, саопштава да нико од званичника из РС ове године неће присуствовати годишњој комеморацији у Поточарима, те да је Ангела Меркел у заблуди када мисли да ствари у БиХ иду у добром правцу.

Председник РС објашњава да је попис у БиХ био проблем и 1991. године као и да се и после рата покушавало, „по муслиманским назорима”, прогласити БиХ њиховом земљом кроз стварање нове нације – босанске, у коју би се „превели” и Срби и Хрвати.

– У процесу усаглашавања око Закона о попису, као део компромиса, дошли смо до тога да се можемо изјаснити о националној припадности. Али, сама израда закона била је усмерена ка шпекулацијама. Дуго смо се опирали томе и донели су закон који је у принципу добар. Међутим, у његовом спровођењу, интервенцијама и подршком чак и иностраних медијатора, нека правила која су касније усвајана омогућила су додатне шпекулације. И тако смо добили 196.000 људи више на страни Бошњака него што је реално. Они немају своје пребивалиште овде, живе на другим просторима. Ми не тражимо ништа друго него да се примени закон и стандарди који свуда важе, да је домицилан онај који је овде живео непрекидно годину дана. А тих 196.000 није.

Попис је спроведен пре три године. Зашто је требало толико да се објаве резултати?

Зато што су муслимани хтели да шпекулишу. Покушавали су да придобију међународни фактор (и очигледно су га придобили), који је раније тврдио да тих 196.000 људи, по европским стандардима, не могу да се нађу у резултатима. Ја сам сведок како су странци говорили да ти људи могу да буду само нерезиденти. Е, сада ћуте и кажу да је попис у реду. Овде су у питању ствари суштински везане за карактер БиХ као државе. Уместо да су спровели пописе по кантонима и ентитетима, и то сублимирали на нивоу БиХ, они су, наравно, окренули ствар и зато све иде овако тешко. То говори о неуспешној БиХ, која се покушава наметнути и организовати као држава. Зато муслиманима треба та прича о наводних 51 одсто. Сада ће рећи да је ово исламска држава. Али, ми не живимо и не желимо да живимо у исламској држави.

Да ли би било нешто битно другачије да их је 49 одсто?

Што се мене тиче, може да их буде 80 одсто, као што их и има у Федерацији. Проценти нису релевантни кад је реч о политичким процесима. Они покушавају да то направе као основ за политичке процесе. Сећам се, пре 4–5 година, кад сам био у Вашингтону, онда су ми тамо важни људи из њихове тадашње администрације говорили: „Па ви морате да се повинујете да сте мањина а да су муслимани већина у БиХ”. Тада је, наиме, требало да се направе неке реформе, као што је реформа полиције, што смо ми одбили. И тако ћемо одбити и овај попис.

Да ли ово може на неки начин и да смањи тензије између власти и опозиције у РС?

Не, не верујем. Зашто нису објавили резултате пре две године док је моја групација била део власти у институцијама БиХ? Осетили су да сада могу да манипулишу, а људи из РС тамо у Сарајеву осетили су да је ово превелики залогај да би преко њега могли прећи. И зато су сада заједно с нама. Ми, дакле, нисмо мењали своју позицију. Не верујемо у добре намере Сарајева, нити странаца, и сматрамо да је једном утврђен став који представља наше интересе дефинитиван и да он не може да буде доведен у питање због нечијих добрих намера или жеља да нама за 150 или хиљаду година овде буде лепо, па сад морамо да се одрекнемо себе. То, наравно, не можемо.

А како су Хрвати реаговали на резултате пописа?

Они су у попис ушли с уверењем да их има 7–8 одсто, а ево, има их 15 одсто.

Значи, они могу да буду задовољни?

Тај попис је дао неке одговоре. Двадесет година нас овде малтретирају како је 300.000 Бошњака побијено у рату. Сада их одједном, процентуално, има готово 6–7 одсто више него пре рата. То значи да је неко други морао отићи да би они повећали свој проценат или је лаж о том етничком чишћењу. А чињеница је да је у Сарајеву сада регистровано 11.000 Срба, а пре рата је их било 100.000. То говори о томе да је 10 пута смањен број Срба у самом Сарајеву. И још причају о мултиетничности!

Значи, ово ипак потпуно демаскира неке њихове политике које су вођене годинама. И преко овог лажног пописа они сада покушавају да наметну причу „ево, нас има преко 50 одсто и сад морамо преуредити државу”. Неће преуредити никакву државу! Можемо је само преуредити тако што ће РС градити свој самостални статус и наставити да се јаче бори за своје позиционирање у политичком систему.

Клуб Бошњака у Већу народа РС одлучио је да покрене процедуру заштите виталног националног интереса на закључке Народне скупштине у вези с пописом становништва...

То је уобичајено, то је више једна навика. Они на све живо покрећу процедуре. Закључци су израз политичких ставова и опредељења РС. Они нека покрећу шта хоће.

Ангела Меркел је управо изјавила да је БиХ направила велики напредак на путу ка европским интеграцијама и да не жели да чује да у БиХ нема договора о наставку тог пута. Како ви разумете ту њену поруку?

БиХ је немогућа заједница. Наравно да је Меркелова уважена и треба поштовати оно што ради, али не мора да значи да је она увек у праву. Та прича о БиХ је потпуна заблуда. БиХ никада није лошије стајала него што стоји сада, са становишта свог интегритета. И у том погледу, наравно, верујем да је њој неко доставио извештај у коме је рекао да је то масиван напредак. На крају крајева, вероватно им и треба после Британије да имају бар неко место где нешто иде. А, опет, Србију одбију за преговарачка поглавља. Ако Србија није направила напредак ка ЕУ, ко је направио? У БиХ ништа не иде. Проглашавају попис који пола државе не прихвата и који неће уважити. Адаптација ССП-а није прошла, ММФ аранжман је у питању... Какав напредак БиХ? Ја не могу да верујем да је њој неко тако добро подвалио.

Како ће „брегзит” утицати на БиХ?

Прво, велики је интервенционизам међународног фактора овде у БиХ. То је оно што ће БиХ удавити, довешће је до распада. Ако једна Британија, која је имала толике привилегије у оквиру чланства у ЕУ, није нашла за сходно да остане у ЕУ, ваљда је логично да бар станемо на тренутак и упитамо се шта је ово, да ли је то место где мислимо да треба да будемо? Европа је, наравно, привлачан циљ у смислу вредности којима и ми треба да се прилагодимо, али ЕУ као политичка организација је очигледно у страшно великој институционалној и структуралној кризи. Ако је једна Британија, за коју се зна да је главни експонент САД у Европи, гласала и против става САД о томе, онда заиста у тој ЕУ нешто није у реду. И да ли ми, овако мали, с нејасним позицијама, увек натерани на нешто, треба да тражимо место тамо? То је питање на које морамо у будућности да одговоримо.

Неки мисле да ова ситуација и жеља Шкотске да остане у ЕУ по цену издвајања из Велике Британије, може да иде вама наруку и вашим повременим „претњама” референдумом у РС.

Ја не претим ништа, али мислим да ће се на крају референдумом све завршити. Да ли ћу ја то доживети или нећу, не знам. Али, потпуно сам уверен да је дефинитивно решење на овим просторима да РС буде самостална држава и ја то не кријем. Ево, сад и ови догађаји у БиХ најбоље потврђују да је БиХ немогућа земља. Она је само могућа за странце који се овде вежбају над нама, који примају добре плате. Високи представник, зато што седи у Сарајеву и сваких месец дана се огласи, прима 24.000 евра месечно. И понаша се арогантно према реалности. Толике године седе овде и увек су зачуђени како ствари не иду. Па наравно да не иду, јер нису се договорили народи у БиХ да хоће БиХ. Договорили су се странци а ми треба да будемо извршиоци радова. Али, већ 10 година РС није спремна да буде извршилац радова неких који смисле нешто мимо ње.

Могу ли овакви ваши ставови уочи 11. јула и годишњице у Сребреници да изазову већи отпор и веће незадовољство у Сарајеву?

За мене је Сарајево иностранство, ја тамо нисам отишао више од годину и по дана. Нећу ни отићи. То је забит која у менталном и политичком смислу вуче све назад. Никоме не дозвољава да живи нормално овде и да се развија на прави начин. То је робовање њиховим клишеима и историјским подвалама о геноциду. „Мајке Сребренице” је удружење које треба да оплакује жртве и ја то разумем. Њихов бол због губитка је несавладив. Али те мајке су кренуле у политику. Они су политичко удружење које промовише политичко решење. Тако се могло десити да једна добра намера премијера Вучића да прошле године оде на обележавање у Поточарима буде протумачена као да им је неко „украо” прошлогодишњу комеморацију. И да би се данас говорило о томе да је неко непожељан. Разумем димензију бола и страдања, али у димензији политизације не желим да учествујем. Из РС нико неће ићи на то обележавање...

Зашто?

Управо зато што је повређена Србија и државно руководство Србије. Досад је сваке године ишла званична делегација Владе РС и Народне скупштине, ове године нико неће ићи званично. Ко хоће приватно да иде, нека иде.

Бакир Изетбеговић каже да никада не би рекао да је државни врх Србије непожељан на обележавању годишњице злочина у Поточарима и да је њега питао начелник општине Сребреница Ћамил Дураковић то не би рекао.

То они све договоре, то је све прочитано. Бакир Изетбеговић је рекао да наставља политику свог оца Алије. Алија Изетбеговић је рекао да муслимани тамо где су мањина треба да трпе док не постану већина. Кад постану већина онда треба да формирају исламску државу. Ту исламску државу видимо на Средњем истоку. Ево сад су догурали на 50 одсто и сад је вероватно претпоставка да праве исламску државу у Босни.

Зар заиста верујете у то да би правили исламску државу...

Пустите то веровање-неверовање. Ја живим овде, знам шта се дешава, знам како се ствари одвијају. Зашто се инсистира на томе да неко буде већина? И зашто је то важно у БиХ, кад је она сложена заједничка држава, она је државна заједница две државе – Федерације и РС. И одједном се траже кумулативни подаци, да би се послала вест свету како је то исламска држава, како би се прикупиле исламске земље да бране своју исламску државу у Европи. То је прича, веровали ви то или не! Па нису ни Французи веровали када су нама овде одсецали главе да ће се и њима то дешавати. А ево, дешава се.