Шта је остало иза клозинга с Кинезима

Смедерево – Кинески „Хестил” последњег дана јуна и званично је преузео смедеревску челичану. Нови власник пословаће под именом „Хестил Србија aјрон енд стил”. Привредно друштво „Железара Смедерево” отишло је у историју, али је и после фамозног клозинга много питања остало отворено. Бар за грађане Србије.

Шта смо „наследили” posle коначног затварања трансакције с Кинезима, главна је непознаница. Колики је тачно дуг преузела Србија закључно с 30. јуном? Шта се све крије иза брзопотезног раскида уговора с ХПК-ом, пред сам улазак Кинеза, који би ионако престао да важи? Симптоматично је како то држава пуних седам месеци није знала да Петеру Камарашу константно мањка обртни капитал, да је на своју руку у посао увео трећу (своју) фирму за транспорт, да плаћа сировине другој својој фирми, пре уговорених рокова...? Све то, и још много више, стављено је на терет „ХПК менаџменту”, у одлуци о раскиду посла. Ако је држава ово знала, зашто је ћутала до 25. јуна?

Камараш за „Политику” каже да је Влада Србије сваког тренутка знала шта се дешава у „Железари”, преко КПМГ-а, кога је задужила за мониторинг.

– Нисам могао ни кафу да купим без њиховог одобрења и потписа . За све, сваки уговор, рачун, плаћање био је неопходан дупли потпис, могли су да блокирају било шта. Влада је имала све информације о нашем пословању, буквално у реалном времену, преко КПМГ. Све што је ХПК урадио било је уз одобрење друге стране, од ситница до крупних и правно обавезујућих ствари – каже Камараш, тврдећи да ниједна оптужба није тачна.

А да ли је тачно ово што тврди Камараш, питали смо првог човека КПМГ-а Бориса Милошевића. Саслушао је питање и кратко рекао:

– Журим на клозинг, фокусирани смо сада на то. Извините, али немам времена да одговорим, сада нам је битније да завршимо трансакцију.

Неколико дана раније „Политика” је и Министарству привреде послала сет питања о истој теми. Стигао нам је уопштени одговор да је министарство упознато с одлуком о раскиду уговора с ХПК-ом, као и са „свим чињеницама о неиспуњавању и повредама уговорних обавеза које су довеле до раскида и у потпуности подржава донету одлуку скупштине”. Наводе да је уговор раскинут у најбољем интересу Србије, како би се обезбедио несметан завршетак приватизације, те да кинеска страна нема никакве везе с раскидом уговора с ХПК-ом.

Дакле, ХПК је ипак прекршио неке договоре, законе, правила. Одговори на конкретна питања су изостали. Да ли они леже у тајном уговору с ХПК-ом који се и даље скрива од јавности?

Из уговора с Кинезима, који смо видели, знамо да је „Хестил” „Железару” узео „чисту”, без репова из прошлости. Све што не угрожава њихов интерес не тангира их много, укључујући и однос државе с претходним менаџментом. Нове газде уводе и нова правила. Ако читамо између редова изјаву Сонга Сихаија, новог директора челичане, јасно је да Кинези само желе ред и рад, који ће, како је рекао, наградити бонусом.

Међутим, додатну збрку у целу причу унела је, додуше још непотврђена информација, да словачки менаџмент ипак наставља да ради с Кинезима у Смедереву.

Ако се ово испостави као тачно, питање је шта је навело „Хестил” да сарађује с Камарашем који је, према тврдњама српске владе, склон кршењу договора?

Један је сигурно прекршио. „Железара” под његовим вођством није остварила договорени профит већ је направила знатно већи минус од оног који је Камараш затекао. Цене челика на тржишту његово су оправдање. То оправдање прихватио је и сам премијер који на питање да ли ће Камараш сносити последице каже да ће одговарати ако буде разлога.

Шта је са сировинама које је држава убацила у „Железару” непосредно пред долазак ХПК, да ли је Камарашева фирма „Пикаро” могла да буде и добављач сировина и купац готових производа и посредник у продаји, колико смо њему и његовом тиму плаћали за такве трансакције... само су нека од питања.

Дани пред нама свакако ће решити многе дилеме. Клозинг не може да затвори баш све. Јер, једно је сасвим извесно: нема сасвим невиних страна у послу између државе и њених представника и ХПК управљачког тима. Да ли ће неко бити одговоран, ко, када...? Показаће време.