Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Немци меркају британску памет

Владајући СПД и опозициони Зелени за олакшице Британцима да добију немачки пасош. – Око 100.000 Британаца тражи посао у Немачкој
Немци меркају британску памет
Банкарска четврт у Франкфурту (Фото Ројтерс)

 

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Док се владајући баварски демохришћани плаше да ће одлазак Велике Британије из Европске уније довести до тога да Немци „крпе” рупу у буџету у ЕУ, поједини немачки политичари и привредници већ размишљају како би Немачка могла и да заради а не само изгуби због „брегзита”. Они настоје да задрже британске кадрове који сада живе и раде у Немачкој, а потенцијалну корист за Немачку виде ако се очекивани „одлив мозгова” из Британија усмери у најјачу европску економију.

Највише Румуна се сели у Немачку
Франкфурт, Хајделберг – Осим таласа избеглица, Немачку је прошле године запљуснуо и талас од више од 685.000 имиграната из осталих чланица Европске уније, при чему највише Румуна (175.000), Пољака (150.000) и Бугара (70.000). Према подацима Савезне службе за миграције и избеглице, у 2015. из Немачке се и одселило око 303.000, тако да је број миграната из осталих чланица ЕУ заправо порастао за више од 382.000. У Немачкој живи око 4,1 милион држављана осталих чланица ЕУ. Да иронија буде већа, Британци су изгласали излазак из ЕУ и тиме одбили договор који је са ЕУ направио премијер Дејвид Камерон, али упркос томе тај договор сада важи за све све остале чланице ЕУ па сада Берлин има право које је захтевао Лондон – да ограничи социјална давања мигрантима из осталих чланица ЕУ. Тако ће, примера ради, румунски радник у Немачкој, чија деца и даље живе у Румунији, изгубити право да у Немачкој добија месечно дечји додатак од 190 евра.

Тако је на састанку своје Социјалдемократске партије (СПД) немачки вицеканцелар и министар економије Зигмар Габријел предложио да се Британцима који живе у Немачкој да немачко држављанство и могућност двојног држављанства, што је повластица коју Немци не дају безмало никоме ко није држављанин ЕУ.

„Понудимо држављанство младим Британцима који живе у Немачкој, Италији или Француској како би могли да остану држављани ЕУ”, рекао Габријел, истакавши да су углавном старији гласачи у Енглеској и Велсу на референдуму одржаном 23. јуна дали подршку „брегзиту”. „Добар је знак да су млади Велике Британије паметнији од своје бизарне политичке елите. Због тога им не можемо подићи мост. Морамо сада да размишљамо шта можемо да понудило млађој генерацији Велике Британије.”

И опозициона странка Зелени се заложила да се Британцима који живе у Немачкој олакша добијање немачког пасоша, док је демохришћански премијер немачке покрајине Хесен Фолкер Буфије рекао за недељно издање дневног листа „Велт” да „поприличан број Британаца” већ сада тражи немачко држављанство.

Ипак, да се немали број Британаца интересује за пресељење у Немачку међу првима је схватио Хесам Лави, оснивач портала за тражење посла „Џобспотинг”, који је доживео праву инвазију посетилаца из Велике Британије пре десет дана када су објављени резултати референдума.

„Тог петка смо се пробудили и суштински наши сервери су горели”, рекао је за локалне медије Лави, указујући да се сајт умало није срушио када га је отворило око 100.000 људи из Британије, при чему је у минулих десет дана број посета повећан за око стотине хиљада британских корисника. „За нас је очигледно да су људи забринути за свој рад, за своја радна места, за своју будућност. Ово је нуспојава питања ’шта да радимо следеће’.”

Додуше, није јасно да ли су сви ти корисници Британци или држављани осталих чланица ЕУ који су забринути за свој останак у Британији. Према речима Лавија, 44 одсто ових корисника је старо између 25 и 34 године, а око половина се интересује за посао у сектору информационих технологија.

„У Берлину има много могућности, можда не у финансијском сектору, али да у ИТ сектору, инжењерингу и маркетингу”, каже Лави и додаје да ће „Лондон пропатити без слободе кретања (људи, роба и услуга у ЕУ)”.

И док поједини банкари сматрају да би Франкфурт могао од лондонског Ситија да преузме улогу европског финансијско-берзанског центра, чињеница да се највише младих Британаца занима за послове у области информационих технологија и за отварање софтверских фирми у Немачкој наводи на закључак да би Берлин могао да преузме од Лондона титулу европске престонице старт-ап предузећа.

Према речима шефа Немачког удружења старт-ап фирми Флоријана Нела, Лондон више неће важити за европску престоницу ових новооснованих компанија.

„Берлин је, као немачка престоница старт-ап компанија, добитник ’брегзита’, а Лондон је губитник”, тврди Нел и додаје да то ипак није она врста победе коју би требало славити. „Дуго нисмо себе сагледавали као немачке или британске предузетнике. Ми смо европски предузетници. Наша предузећа су основана за међународно тржиште.”

И у Немачкој асоцијацији интернет индустрије сматрају да ће „брегзит” утицати позитивно на Берлин, али да је „брегзит” уједно корак назад за Европу у смислу светске конкурентности, јер ће сада планови да се направи јединствено дигитално тржиште бити скромнији.

„Расцепкано тржиште ће изгубити сваку врсту конкурентности у поређењу са државама као што су САД”, сматра један од директора ове асоцијације Оливер Зиме, који сматра да ће преговори о изласку Британије из ЕУ довести до „у правном смислу огромне несигурности за компаније које су део интернет привреде, што ће довести до пада продаје”.

И док Немци прижељкују британске кадрове али и предузетнике који ће покренути нове интернет компаније, амерички технолошки гиганти, попут „Гугла” и „Фејсбука”, према оцени стручњака, нису одушевљени што ће се европски центар овог бизниса преселити у Немачку или Француску, јер ове земље, за разлику од Велике Британије, имају знатно стриктније правила пословања за ИТ компаније па су се тако амерички ИТ гиганти немали број пута нашли на удару власти због својих спорних акција у погледу приватности корисника и коришћења личних података.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.