Nemci merkaju britansku pamet

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Dok se vladajući bavarski demohrišćani plaše da će odlazak Velike Britanije iz Evropske unije dovesti do toga da Nemci „krpe” rupu u budžetu u EU, pojedini nemački političari i privrednici već razmišljaju kako bi Nemačka mogla i da zaradi a ne samo izgubi zbog „bregzita”. Oni nastoje da zadrže britanske kadrove koji sada žive i rade u Nemačkoj, a potencijalnu korist za Nemačku vide ako se očekivani „odliv mozgova” iz Britanija usmeri u najjaču evropsku ekonomiju.

Tako je na sastanku svoje Socijaldemokratske partije (SPD) nemački vicekancelar i ministar ekonomije Zigmar Gabrijel predložio da se Britancima koji žive u Nemačkoj da nemačko državljanstvo i mogućnost dvojnog državljanstva, što je povlastica koju Nemci ne daju bezmalo nikome ko nije državljanin EU.

„Ponudimo državljanstvo mladim Britancima koji žive u Nemačkoj, Italiji ili Francuskoj kako bi mogli da ostanu državljani EU”, rekao Gabrijel, istakavši da su uglavnom stariji glasači u Engleskoj i Velsu na referendumu održanom 23. juna dali podršku „bregzitu”. „Dobar je znak da su mladi Velike Britanije pametniji od svoje bizarne političke elite. Zbog toga im ne možemo podići most. Moramo sada da razmišljamo šta možemo da ponudilo mlađoj generaciji Velike Britanije.”

I opoziciona stranka Zeleni se založila da se Britancima koji žive u Nemačkoj olakša dobijanje nemačkog pasoša, dok je demohrišćanski premijer nemačke pokrajine Hesen Folker Bufije rekao za nedeljno izdanje dnevnog lista „Velt” da „popriličan broj Britanaca” već sada traži nemačko državljanstvo.

Ipak, da se nemali broj Britanaca interesuje za preseljenje u Nemačku među prvima je shvatio Hesam Lavi, osnivač portala za traženje posla „Džobspoting”, koji je doživeo pravu invaziju posetilaca iz Velike Britanije pre deset dana kada su objavljeni rezultati referenduma.

„Tog petka smo se probudili i suštinski naši serveri su goreli”, rekao je za lokalne medije Lavi, ukazujući da se sajt umalo nije srušio kada ga je otvorilo oko 100.000 ljudi iz Britanije, pri čemu je u minulih deset dana broj poseta povećan za oko stotine hiljada britanskih korisnika. „Za nas je očigledno da su ljudi zabrinuti za svoj rad, za svoja radna mesta, za svoju budućnost. Ovo je nuspojava pitanja ’šta da radimo sledeće’.”

Doduše, nije jasno da li su svi ti korisnici Britanci ili državljani ostalih članica EU koji su zabrinuti za svoj ostanak u Britaniji. Prema rečima Lavija, 44 odsto ovih korisnika je staro između 25 i 34 godine, a oko polovina se interesuje za posao u sektoru informacionih tehnologija.

„U Berlinu ima mnogo mogućnosti, možda ne u finansijskom sektoru, ali da u IT sektoru, inženjeringu i marketingu”, kaže Lavi i dodaje da će „London propatiti bez slobode kretanja (ljudi, roba i usluga u EU)”.

I dok pojedini bankari smatraju da bi Frankfurt mogao od londonskog Sitija da preuzme ulogu evropskog finansijsko-berzanskog centra, činjenica da se najviše mladih Britanaca zanima za poslove u oblasti informacionih tehnologija i za otvaranje softverskih firmi u Nemačkoj navodi na zaključak da bi Berlin mogao da preuzme od Londona titulu evropske prestonice start-ap preduzeća.

Prema rečima šefa Nemačkog udruženja start-ap firmi Florijana Nela, London više neće važiti za evropsku prestonicu ovih novoosnovanih kompanija.

„Berlin je, kao nemačka prestonica start-ap kompanija, dobitnik ’bregzita’, a London je gubitnik”, tvrdi Nel i dodaje da to ipak nije ona vrsta pobede koju bi trebalo slaviti. „Dugo nismo sebe sagledavali kao nemačke ili britanske preduzetnike. Mi smo evropski preduzetnici. Naša preduzeća su osnovana za međunarodno tržište.”

I u Nemačkoj asocijaciji internet industrije smatraju da će „bregzit” uticati pozitivno na Berlin, ali da je „bregzit” ujedno korak nazad za Evropu u smislu svetske konkurentnosti, jer će sada planovi da se napravi jedinstveno digitalno tržište biti skromniji.

„Rascepkano tržište će izgubiti svaku vrstu konkurentnosti u poređenju sa državama kao što su SAD”, smatra jedan od direktora ove asocijacije Oliver Zime, koji smatra da će pregovori o izlasku Britanije iz EU dovesti do „u pravnom smislu ogromne nesigurnosti za kompanije koje su deo internet privrede, što će dovesti do pada prodaje”.

I dok Nemci priželjkuju britanske kadrove ali i preduzetnike koji će pokrenuti nove internet kompanije, američki tehnološki giganti, poput „Gugla” i „Fejsbuka”, prema oceni stručnjaka, nisu oduševljeni što će se evropski centar ovog biznisa preseliti u Nemačku ili Francusku, jer ove zemlje, za razliku od Velike Britanije, imaju znatno striktnije pravila poslovanja za IT kompanije pa su se tako američki IT giganti nemali broj puta našli na udaru vlasti zbog svojih spornih akcija u pogledu privatnosti korisnika i korišćenja ličnih podataka.