Вучић и Рама – после раскорака нови корак

Да ли ће Еди Рама после јучерашњег сусрета са Александром Вучићем у Паризу заборавити на омиљену паролу „Албанија и Косово, једна земља, један народ, један сан“, коју је поновио пре само месец дана? Или после „мирољубивог“ састанка и економских договора два премијера, у оквиру самита западног Балкана и Европске уније, треба очекивати нове поруке или потезе Тиране који ће подизати температуру у Београду? Потврдан одговор на прво питање, а с обзиром на досадашње искуство у односима Србије и Албаније у чијем је средишту питање – чији су Косово и Метохија, вероватно могу да дају само највећи оптимисти.

Упркос париском договору Вучића и Раме о скоријем сусрету „политичке и економске елите двеју земаља” и истицању значаја тешњих привредних веза, комуникација Београда и Тиране бременита је трзавицама и, дипломатски речено, неспоразумима, да би се без резерви поверовало да ће одмах после овог сусрета бити много другачије. Премијер Вучић, ипак, поручује: „Радићемо на томе да односи Србије и Албаније буду што бољи, у циљу очувања регионалне стабилности, али и због економских интереса наших грађана.“

Оцењујући да Албанија не одустаје од великоалбанских претензија према делу наше територије, Милован Дрецун, председник скупштинског Одбора за КиМ, указује да Влада Србије, нарочито премијер Вучић, улажу последњих година велике напоре се односи са Албанијом унапреде. Он наводи да је нарочито битно да се „пробој” изврши на економском плану јер је економска сарадња можда најбољи начин да се превазилазе политичке несугласице и проблеми.

„Мислим да је јако битно да имамо и што бољу инфраструктуру којом ћемо се повезивати, да бисмо тиме отупили оштрицу екстремног понашања режима у Тирани према КиМ”, каже Дрецун. Додајући да је Србија показала да је лидер региона, који је посвећен напретку целог региона, а у темељу стабилности на Балкану су сигурно српско-албански односи, он указује: „Ми морамо да учинимо све да те односе стабилизујемо и да их уведемо у једну предвидљиву фазу, без обзира на главно неслагање о питању КиМ”.

Драган Ђукановић из Института за међународну политику изражава наду да је после сусрета у Паризу албанска страна схватила важност билатералне сарадње и да после неких проблема и неспоразума који су настајали у комуникацији Београда и Тиране то може да представља нову страницу где ће управо економске теме бити доминантне, а не више нека етничка питања.

Објашњавајући ову опрезност у изјави, Ђукановић каже: „Имајући у виду компоненту паналбанске политике коју води влада у Тирани, морам признати да имам неку врсту задршке колико је она искрена према свим осталим суседима. Према Србији, Црној Гори и Македонији. Али, мислим да ће економска логика, логика свакодневног живота, приволети албанску страну да схвати да од тих максималистичких циљева неће бити ништа. И да је економија и регионална сарадња оно што може побољшати живот грађана, а потом и убрзати европске интеграције, уколико је још увек то циљ свих у региону, а ја мислим да јесте.”

Извесно је да је помак у односима, који је резултирао и посетом Раме Београду и Вучића Тирани (у коју, како медији често истичу, никада није отишао чак ни Јосип Броз Тито), направљен уз подстицај Брисела и Берлина. Али, сваки заједнички корак пратио је и неки „раскорак“. Треба ли подсећати на инцидент са дроном на фудбалској утакмици Србија–Албанија у Београду, октобра 2014? Или на недипломатски иступ албанског премијера приликом посете Србији после месец дана, када је мимо протокола на конференцији за новинаре са Вучићем позвао Београд да призна реалност да је Косово независно?

У међувремену је, у мају прошле године, Вучић боравио у Тирани, а онда је у октобру каменован аутобус са српским фудбалерима приликом узвратне утакмице у Албанији. Београд је упутио Тирани демарш због тога, а амбасадору Илиру Боћки онемогућен је контакт са нашим званичницима у трајању од шест месеци због тога што није хтео да прими протестну ноту.

Било је ту и инцидената попут пројекције мапе „велике Албаније“ на резиденцији Едија Раме, па онда и његова изјава из априла прошле године да ће се Албанија и Косово ујединити у Европској унији, али да ће, ако ЕУ настави да затвара врата интеграцији Косова, „две земље бити принуђене да се уједине на класичан начин”.

Истичући да се мора развијати сарадња две земље, Милован Дрецун наглашава да је основа изградње односа са Албанијом то да је КиМ саставни део територије Србије.

„Ми нити прихватамо, нити ћемо икада прихватити Косово као некакву државу која би по природи ствари, када би заиста постала држава у пуном смислу речи, сигурно веома брзо постала саставни део Републике Албаније. То је нешто што они веома добро знају и упркос њиховим сталним провокацијама на ту тему Србија остаје при овом ставу. Еди Рама је добио ваљан одговор када је био у Београду и увек ће добијати такве одговоре. Али мислим да је успостављање сарадње не само интерес Србије и Албаније, Срба и Албанаца, већ и целог региона, и да на том путу упркос тешкоћама треба истрајати”, закључује Дрецун.