Због „брегзита” сам још шокиран

Ипак: не смемо да останемо затечени, нити да упаднемо у грозничави акционизам. Напротив, потребно је да заједно донесемо праве закључке за Европску унију.

На првом месту, потребно је да искрено сагледамо право стање. Тренутно се Европска унија код грађана Европе не котира баш најбоље. Многи су разочарани, а многи се, пак, окрећу у другом правцу, зато што Европска унија, по њиховом мишљењу, није испунила кључна обећања о благостању, демократији и миру, односно у најбољем случају их је испунила само делимично. Привредна и финансијска криза су оставиле дубоке ране које још увек нису зацелиле. Долазак стотина хиљада миграната и избеглица у Европу открио је много више од обичног разилажења у мишљењима. Многима се чини да су европске одлуке у великом нескладу са сопственим жељама, представама и погледима на живот. Чак ни мир и безбедност у Европи не стоје више на тако чврстим ногама као некад – помислите само на конфликт у источној Украјини и на ужасне терористичке нападе у Паризу и Бриселу.

Међутим, у Европи се многе ствари развијају у добром правцу. То не смемо да изгубимо из вида, колико год да смо самокритични: превазишли смо најгору и најопаснију фазу привредне и финансијске кризе – Еврозона је издржала, чак се и проширила. Европа може да побољша безбедност и мир у свету, као што је то учинила Споразумом о нуклеарном програму са Ираном, који је закључен посредством европске спољне политике. Европа извози стабилност и безбедност, на пример на западни Балкан, где је вера у Европу и жеља за приближавањем неокрњена. Показали смо на међународном плану шта Европа може да постигне када на међународној сцени говори једним гласом. Постигли смо значајан напредак чак и у миграционој кризи, иако је предуго трајало.

Без обзира на све то, Европска унија је тренутно за многе изгубила на привлачности. Не смемо да будемо равнодушни према томе. Можемо да се осврнемо на најдужи период мира и стабилности до сада: 70 година. Пре више од 25 година превазишли смо поделу нашег континента. Процес европског усклађивања је прича о успеху без премца у историји. Језгро тог процеса, усклађивање интереса у једном политичком оквиру, који упућује земље чланице на регулисање својих односа и конфликата у згради Савета у Бриселу, а не на бојном пољу, није изгубило ништа од своје важности и значаја. Не смемо то да прокоцкамо. Наша је дужност да генерацијама које долазе после нас предамо неокрњено овај европски пројекат мира.

Многи критикују Европу из осећања немоћи – и са осећањем губитка контроле. Иако је то разумљиво у свету који као да је изашао из познатих оквира и у времену глобализације многих области живота: страх није добар саветник. А повлачење у сигурност националног не представља трајну заштиту од ризика и опасности света који људи доживљавају као претњу.

Дакле, шта нам је чинити? Морамо да покажемо људима да Европска унија није узрок тог осећања, већ, напротив, најбољи расположиви инструмент да, водећи рачуна о сопственим европским интересима, активно обликујемо свет око нас и процесе глобализације. Уколико у Европи играмо као тим, уколико се тесно усаглашавамо и наступамо динамично, можемо превазићи многе конфликте и уклонити многе препреке. Са друге стране, ниједна земља чланица сама, па ни Немачка или Француска, а уосталом ни Уједињено Краљевство, не може да заступа сопствене интересе тако успешно као што ми то можемо као јака солидарна заједница.

Данас важи правило: Ко жели да укине Европу, не решава сопствене проблеме, већ их, напротив, заоштрава. То показују политичка и привредна превирања кроз која Велика Британија тренутно пролази. Она показују и то да управо они који најгласније вичу: „Напоље!“ или „Доле са ЕУ!“, немају одговор на питање шта након изласка или чак укидања Европске уније. То није само неразумно и неодговорно, већ је то и играње с ватром. Франсоа Митеран нас је на крају свог живота, тако испуњеног политичким искуствима, доживљајима рата и страдања, подсетио: „Le nationalisme, c´est la guerre!“ („Национализам значи рат!“)

Морамо да раскринкамо оне који делују деструктивно и који користе постојеће чежње за наводном сигурношћу националног идентитета и да им супротставимо истинска решења.

Ми се залажемо за то да Европа буде све боља, да развије бољи слух за потребе својих грађана и грађанки. У том правцу иду предлози које смо предочили прошле недеље француски министар спољних послова Жан-Марк Ајро и ја. Имамо неколико конкретних идеја, и то свесно управо у доменима где људи са правом очекују више од нас: за бољу унутрашњу и спољашњу безбедност, за ангажовану миграциону политику и за политику раста и запослености. Радујемо се многим другим, надајмо се, квалитетним и конструктивним доприносима.

Међутим, слушати грађане и грађанке значи и да морамо у Европи да изнађемо други начин рада. Боља, флексибилнија Европска унија поштује различите представе о даљем путу Европе и дозвољава различите брзине развоја, а да због тога никог не искључује нити оставља по страни. Уместо да се свађамо о крајњем циљу европских интеграција, требало би да радимо на конкретним резултатима, и то већ данас!

Свако је позван да нам се придружи у том раду! Хајде да сви заједно одбранимо Европу тако што ћемо радити боље.

Само заједно можемо да идемо напред. Због тога је изузетно важно да се састајемо у кругу 27, да слушамо једни друге пажљиво, како бисмо онда заједно деловали.

Аутор је министар спољних послова Немачке