Зашто је већина директора у в. д. стању

Јавним предузећима у Србији и даље углавном управљају в. д. директори. Упркос томе што је пре неколико месеци донет нови закон о јавним предузећима од кога се очекивало да ову пословну навику ограничи на одређено време, у пракси помака готово да и нема.

Директор „Железница” Мирослав Стојчић јесте изабран на конкурсу, али на челу преостала три предузећа: „Србија карго”, „Србија воз” и „Инфраструктура” су руководиоци у в. д. стању. То су: Југослав Јовић, Мирољуб Јевтић и Душан Гарибовић. Иначе, ово предузеће је почетком јула прошле године подељено на четири фирме.

Упркос најавама да ће директори ових компанија бити изабрани на јавном конкурсу, то се још није догодило. Позив за именовање директора у ове три компаније расписан је још почетком фебруара. Услов за именовање био је да кандидати нису чланови органа политичке странке, односно да им мирује партијска функција. Потребно је и да имају најмање пет година радног искуства, од чега три године на пословима у области железничког саобраћаја или најмање три године на руководећим положајима. Мандат именованих директора биће четири године. Конкурс још није завршен.

У још једном великом јавном предузећу – Електропривреди Србије, руководиоц Милорад Грчић је у в. д. стању. Конкурс за директора ЕПС-а је расписан, а Грчић се, како је „Политика” већ писала пријавио на јавни позив. Влада је Грчића на позицију в. д директора поставила након што је бивши директор Александар Обрадовић смењен у марту ове године. Разлоге за Обрадовићево разрешење чули смо од премијера Александра Вучића. Како је тада истакао, кап која је прелила чашу била је то што је директор купио два аудија, у тренутку кад му радници штрајкују. Обрадовић ће остати упамћен као менаџер јавног предузећа који је више времена провео у в. д. стању, него у фотељи директора. У ЕПС је стигао у септембру 2013. године као в. д. директора. Након тога још једном му је продужаван овај статус, а на конкурсу је за директора коначно постављен у новембру 2014. године.

У в. д. статусу је и Зоран Дробњак, први човек „Путева Србије”, упркос томе што је конкурс за директора расписан пре око две године и још није окончан. Исти статус има и Бранко Гогић, који је на челу јавног предузећа „Емисиона техника и везе”. И Предраг Алексић в. д. директора „Србијашума” такође је „привремено кадровско решење”.

Немања Ненадић, програмски директор организације „Транспарентност Србија”, каже да је највећи проблем са новим законским решењем то што нема препрека да се након првог в. д. директора именује други и да то тако иде у недоглед. Јер, како подсећа наш саговорник, чланом 52. Закона о јавним предузећима предвиђа се да једна особа не може два пута бити постављена као в. д. директора. Али, то не значи да влада не може да постави другог „привременог руководиоца”.

– Конкурси се морају расписати у року од годину дана од ступања закона на снагу – каже Ненадић.

Овај пропис, иначе, ступио је на снагу у марту 2016. године. То значи да ће, након избора нове владе, држава морати да распише небројано конкурса како би попунила празне директорске фотеље у јавним предузећима.

– То би требало да буде крај актуелног в. д. стања, ако се закон буде поштовао – истиче Ненадић. – Међутим, за већину републичких јавних предузећа прво се морају завршити конкурси који су расписани по старом пропису из 2013. године, а за то не постоји законски рок.

Професор Економског факултета Љубодраг Савић каже да постоји неколико начина зашто је ова власт од 2012. године прибегла оваквој пословној пракси када је о руководиоцима јавних предузећа реч.

– Прво, нова власт није била задовољна радом директора из бивше политичке гарнитуре. Нису имали одмах добра кадровска решења, па су прибегли оваквој пракси. Други разлог је што кад се директор, који је изабран на конкурсу, именује на неколико година – није га тако лако сменити. Најмање болно решење је да се постави привремени руководиоц. На тај начин власт директора државне фирме држи на краткој узици и практично може да га смени кад год хоће. И ко ког да дође као в. д директора свестан је свог положаја, и спреман је да се на такав начин понаша и влада – каже Савић и додаје да су конкурси у Србији само фарса на којима се само формално демократски бира директор.

 Потпуно је јасно да ће доћи онај на кога се типује да ту нема демократског избора најбољег кандидата, уверен је Савић. Ствари би, додаје, требало да буду постављене тако да руководилац има политичку самосталност, а да се вреднују само његови економски резултати, сугерише Савић.