Zašto je većina direktora u v. d. stanju

Javnim preduzećima u Srbiji i dalje uglavnom upravljaju v. d. direktori. Uprkos tome što je pre nekoliko meseci donet novi zakon o javnim preduzećima od koga se očekivalo da ovu poslovnu naviku ograniči na određeno vreme, u praksi pomaka gotovo da i nema.

Direktor „Železnica” Miroslav Stojčić jeste izabran na konkursu, ali na čelu preostala tri preduzeća: „Srbija kargo”, „Srbija voz” i „Infrastruktura” su rukovodioci u v. d. stanju. To su: Jugoslav Jović, Miroljub Jevtić i Dušan Garibović. Inače, ovo preduzeće je početkom jula prošle godine podeljeno na četiri firme.

Uprkos najavama da će direktori ovih kompanija biti izabrani na javnom konkursu, to se još nije dogodilo. Poziv za imenovanje direktora u ove tri kompanije raspisan je još početkom februara. Uslov za imenovanje bio je da kandidati nisu članovi organa političke stranke, odnosno da im miruje partijska funkcija. Potrebno je i da imaju najmanje pet godina radnog iskustva, od čega tri godine na poslovima u oblasti železničkog saobraćaja ili najmanje tri godine na rukovodećim položajima. Mandat imenovanih direktora biće četiri godine. Konkurs još nije završen.

U još jednom velikom javnom preduzeću – Elektroprivredi Srbije, rukovodioc Milorad Grčić je u v. d. stanju. Konkurs za direktora EPS-a je raspisan, a Grčić se, kako je „Politika” već pisala prijavio na javni poziv. Vlada je Grčića na poziciju v. d direktora postavila nakon što je bivši direktor Aleksandar Obradović smenjen u martu ove godine. Razloge za Obradovićevo razrešenje čuli smo od premijera Aleksandra Vučića. Kako je tada istakao, kap koja je prelila čašu bila je to što je direktor kupio dva audija, u trenutku kad mu radnici štrajkuju. Obradović će ostati upamćen kao menadžer javnog preduzeća koji je više vremena proveo u v. d. stanju, nego u fotelji direktora. U EPS je stigao u septembru 2013. godine kao v. d. direktora. Nakon toga još jednom mu je produžavan ovaj status, a na konkursu je za direktora konačno postavljen u novembru 2014. godine.

U v. d. statusu je i Zoran Drobnjak, prvi čovek „Puteva Srbije”, uprkos tome što je konkurs za direktora raspisan pre oko dve godine i još nije okončan. Isti status ima i Branko Gogić, koji je na čelu javnog preduzeća „Emisiona tehnika i veze”. I Predrag Aleksić v. d. direktora „Srbijašuma” takođe je „privremeno kadrovsko rešenje”.

Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije „Transparentnost Srbija”, kaže da je najveći problem sa novim zakonskim rešenjem to što nema prepreka da se nakon prvog v. d. direktora imenuje drugi i da to tako ide u nedogled. Jer, kako podseća naš sagovornik, članom 52. Zakona o javnim preduzećima predviđa se da jedna osoba ne može dva puta biti postavljena kao v. d. direktora. Ali, to ne znači da vlada ne može da postavi drugog „privremenog rukovodioca”.

– Konkursi se moraju raspisati u roku od godinu dana od stupanja zakona na snagu – kaže Nenadić.

Ovaj propis, inače, stupio je na snagu u martu 2016. godine. To znači da će, nakon izbora nove vlade, država morati da raspiše nebrojano konkursa kako bi popunila prazne direktorske fotelje u javnim preduzećima.

– To bi trebalo da bude kraj aktuelnog v. d. stanja, ako se zakon bude poštovao – ističe Nenadić. – Međutim, za većinu republičkih javnih preduzeća prvo se moraju završiti konkursi koji su raspisani po starom propisu iz 2013. godine, a za to ne postoji zakonski rok.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da postoji nekoliko načina zašto je ova vlast od 2012. godine pribegla ovakvoj poslovnoj praksi kada je o rukovodiocima javnih preduzeća reč.

– Prvo, nova vlast nije bila zadovoljna radom direktora iz bivše političke garniture. Nisu imali odmah dobra kadrovska rešenja, pa su pribegli ovakvoj praksi. Drugi razlog je što kad se direktor, koji je izabran na konkursu, imenuje na nekoliko godina – nije ga tako lako smeniti. Najmanje bolno rešenje je da se postavi privremeni rukovodioc. Na taj način vlast direktora državne firme drži na kratkoj uzici i praktično može da ga smeni kad god hoće. I ko kog da dođe kao v. d direktora svestan je svog položaja, i spreman je da se na takav način ponaša i vlada – kaže Savić i dodaje da su konkursi u Srbiji samo farsa na kojima se samo formalno demokratski bira direktor.

 Potpuno je jasno da će doći onaj na koga se tipuje da tu nema demokratskog izbora najboljeg kandidata, uveren je Savić. Stvari bi, dodaje, trebalo da budu postavljene tako da rukovodilac ima političku samostalnost, a da se vrednuju samo njegovi ekonomski rezultati, sugeriše Savić.