Колона српске невоље у Немањиној

Некима су кад су улазили код премијера клецала колена, а из зграде владе су излазили са осмехом, други су били разочарани јер нису дошли на ред, трећи су деловали уздржано, али сви су устали у четири сата ујутру или раније.

Реч је о првој групи од тридесетак грађана који су, док се још раздањивало, стигли до здања у Немањиној 11 како би се сусрели с премијером. Испред улаза окупили су се и пре 5.30 када су почели први разговори председника владе с грађанима.

Поједини су дошли до Вучића како би се пожалили на рад неког од судова, тражили да им се реше локални инфраструктурни проблеми, захтевали ефикасније лечење, регулисање имовинског питања, пензије, помоћ око невоља на послу, па и с рођацима... Неки су са собом понели обимну документацију, други столице рачунајући да ће дуго чекати, а било је и грађана са видљивим здравственим тегобама.

„Тражим од премијера да ми откључа кућу коју ми је снаја закључала”, рекла нам је деведесетогодишња Невенке Вуковић из Миријева, док је седела на столици и чекала сина који је отишао да поднесе захтев за пријем.

Близу ње чекао је Зоран Јовановић, инжењер металургије, који нам рече да не жели ништа да пита Вучића, већ да му скрене пажњу на општи проблем – неуплаћене доприносе за пензијско осигурање.

„Жалићу се на надлежне институције које ништа не решавају, јер су дубоко корумпиране. Мени пет и по година није уплаћено ништа у фонд за пензију. Остварио сам то право код старог предузећа ’Лола’ из Железника, али власник који је преузео фирму познат је као неплатиша и држави дугује више од милијарду динара. Волео бих да могу да верујем премијеру, он ми је последња прилика. Некад су постојале инстанце као синдикат, или раднички савет, а данас ништа од тога”, сумира Јовановић.

Славица Јаковљевић из Жаркова, која је међу првима разговарала с премијером, пожалила му се на градске и општинске власти. „Већ годинама комшије и ја тражимо да се асфалтира део улице у којој се налази и школа. Ни општина, ни град ништа нису предузели упркос нашим упорним захтевима. Знамо да то није премијеров посао, само смо хтели да укажемо на понашање локалних власти. Разговор је трајао десетак минута и мислим да ће бити помака.”  

Док смо разговарали с њом, поједини грађани испред улаза покушавали су да убеде службенике владе да их пропусте, иако се нису нашли на списку оних којима је разговор био заказан за данас. Предавали су накнадне писане захтеве, како би били примљени уместо прозваних који се нису појавили ни до шест сати и касније.

„Можете ли да ми помогнете око попуњавања овог формулара? Кућа нам је изгорела 2014, а рачуни за комуналије и даље стижу. Струју су искључили, али редовно наплаћују претплату. Молићу премијера за помоћ, јер је све што смо имали изгорело. Шесточлана смо породица, већ сам тражио одштету, али нико не реагује. Кренули смо овамо још ноћас, долазим из Драгоља у општини Горњи Милановац”, открио нам је свој проблем Саша Петровић који је пред владу стигао у друштву синчића.

Иван Миљковић каже да губи наду да ће се уопште видети с премијером и да ће му то што се обратио влади бити од било какве помоћи.

„Дошао сам због крађе брата близанца из породилишта 1979. године. Тврдим да је жив и здрав, да нема гробно место, а поседујем документацију којом могу да докажем како институције штите одговорне за та недела. Не знам по ком критеријуму је изабрано сто људи који би данас требало да буду примљени. Ја сам добио одговор да сам ушао у разматрање и да ћу бити обавештен у најкраћем року. Када сам овде питао који је рок, рекли су ми да је то четири године, колико траје мандат. То ми делује као превара. Сада су ми накнадно тражили да попуним образац и предам”, жали се Миљковић.

А једна од грађанки која се састала с Александром Вучићем била је Славица Станковић, која је дошла да се жали јер је „на силу отерана у пензију”, после многих неправди које је доживела на послу, у београдском Дому здравља „Вождовац”.

„Својевремено сам упозоравала на намештену доделу станова солидарности. Због тога сам најпре трпела мобинг, а потом добила и отказ. Изненађена сам овим пријемом и тако добром организацијом, јер нисам очекивала ни да ћу до јесени бити позвана. А кад сам стигла клецала су ми колена од треме и узбуђења. Међутим, љубазност премијера учинила је да се брзо опустим и сасвим нормално разговарам. Обећао је да ће све урадити, преостаје ми само да сачекам до отварања писарнице и предам документа. Свака му част због тога што чини за ову земљу и грађане.”

Са премијером је разговарао и тридесетдеветогодишњи Иван Стаменић из Борче, који је после тешке саобраћајне несреће остао у инвалидским колицима, а затражио је помоћ око лечења.

„Пријем је био коректан и лепо ми је објаснио шта све може да уради. Договорили смо се да обавим још један преглед, а за неких месец дана ћемо видети шта даље. У Србији се лечим већ девет година и овде су исцрпљене све могућности, па би требало да наставим с третманом у у Русији. Свуда сам куцао на врата, најпре у Министарству здравља”, закључује Стаменић.

Традиција представки и жалби од времена СФРЈ

Институција пријема грађана постојала је још у време СФРЈ, када је тај посао био у надлежности Председништва Србије. Члан Председништва задужен за жалбе и представке 1989. после војвођанске „јогурт-револуције”, постао је Михаљ Кертес. Због те функције у медијима је стекао репутацију „министра за народ”. 

При Скупштини Србије касније је основана посебна Комисија за представке и жалбе. На њеном челу од 1992. до 2000. био је Велимир Бата Живојиновић као посланик СПС-а, а процена је да је у тој улози примио више од 100.000 грађана. Касније је то тело преименовано у Одбор за представке и жалбе.

Пријеме грађана организовали су деведесетих и поједини функционери, а можда је најпознатији пример Драгослава Аврамовића, гувернера Народне банке који је зауставио инфлацију. Тај обичај усвојили су доцније и градоначелници, и то Велимир Илић на челу Чачка, Драган Марковић који то и данас чини на челу Јагодине, као и Синиша Мали, први човек Београда.

Док је председник Србије био Борис Тадић, сви заинтересовани су за своја питања могли да се обрате и Народној канцеларији. Уведена је и институција заштитника грађана, коју данас представља Саша Јанковић.

Са грађанима се 2013. састајала и потпредседница владе Зорана Михајловић, тада министарка енергетике.