Српски дуг расте и због прекоокеанских одлука

Џенет Јелен, шефица америчких Федералних резерви (Фед) ниједан долар није позајмила Србији, али њени потези и те како могу да утичу на раст српског јавног дуга. Какве везе са нашом економијом има одлука чланова Феда, који заседа миљама далеко преко Атлантског океана? Како се ових дана нагађа, креатори америчке монетарне политике подељени су у погледу процене да ли ће економски услови у САД бити довољно снажни за скорије повећање каматне стопе.

У зависности од тога да ли ће камате остати исте или ће се повећати зависи вредност долара. Трећина српског јавног дуга је у америчкој валути, тако да са растом долара, наше задужење због курсних разлика, може преко ноћи да порасте. Последњи пут то се догодило дан након референдума у Британији. Иако грађани Србије нису имали никакве везе са тим да ли ће Енглези 23. јуна заокружити одлазак или останак, наш јавни дуг, изражен у еврима је у једном дану порастао за око 150 милиона евра, а да држава није позајмила ни динар.

Поједини чланови Федовог Федералног комитета за операције на отвореном тржишту, сада су указали на значајно побољшање ситуације на тржишту рада и сигнале раста инфлације, што иде у прилог подизању ултраниских каматних стопа, преноси агенција Франс прес. Фед се, међутим, на последњем заседању одржаном половином јуна, суздржао од те одлуке, јер су други чланови Комитета тврдили да је економија изложена великим ризицима.

Из тог разлога, законодавци су задржали непромењену референтну каматну стопу на нивоу у распону од 0,25 до 0,50 одсто, после скромног повећања у децембру са нултог нивоа, на ком је била „закуцана” седам година.

Иако се очекивало да ће вредност долара порасти након што је Фед, средином децембра прошле године повећао камате, то се није догодило. У поређењу са српском националном валутом, вредност долара је 15. децембра 2015. године и јуче била готово идентична (око 112 динара за долар). Чак је почетком године долар слабио, па је по том основу, прерачунато у евре, наш јавни дуг био мањи за неколико стотина милиона долара. Како се догодило да је курс долара преварио тржишна очекивања?

Према тумачењу Милојка Арсића, професора Економског факултета, понекад, након што Фед повећа камате, раст долара буде много већи од реалног.

– Касније на тржишту дође до прилагођавања, односно слабљења валуте. Такође, може да се догоди да долар поче да расте већ оног тренутка кад се најави могућност дизања камата. И да се тај раст исцрпи оног тренутка кад Фед објави да је повећао камате – каже професор Арсић.

Чини се да се то догодило прошле године. Током целе 2015. Фед је најављивао могућност повећања камата и неколико пута изблефирао и преварио тржиште. Повећање камата догодило се тек крајем године. Српски јавни дуг је, због значајног доларског удела, прошле године порастао за чак милијарду евра.

Од почетка године до краја новембра долар је ојачао 13 одсто у односу на евро. Према подацима Фискалног савета, тиме се јавни дуг повећао за скоро три одсто бруто домаћег производа (БДП-а), односно свега што грађани и привреда створе за годину дана. О коликим парама је реч најбоље илуструје податак да су доларске валутне разлике, чак веће од укупног мањка у државној каси који је остварен прошле године.

Незванично, у Министарству финансија кажу да имају довољно доларске ликвидности да, у случају да америчка валута почне да јача, доспеле обавезе платимо у доларима и да, на тај начин, држава не изгуби на валутним разликама. И премијер Александар Вучић недавно је, коментаришући последице брегзита по Србију рекао да смо се, када је о доларском делу јавног дуга, „добро хеџовали”. Што практично значи да смо се заштитили од валутних ризика.

Милојко Арсић закључује да је, када је о евентуалном расту долара реч, много већа брига оно што се тренутно догађа у Европи и нестабилност која је на валутном тржишту изазвана слабљењем фунте, него какву ће одлуку Фед донети. При том, за сада нема озбиљнијих најава да ће камате у Америци бити веће.