Балканска рута и даље постоји

ПРЕШЕВО – Чланови Радне групе за решавање проблема мешовитих миграционих токова - министар полиције Небојша Стефановић, министар за рад запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин и министар здравља Златибор Лончар, оценили су данас у Прешеву да мигранти и даље пролазе западном балканском рутом, наводећи да је од почетка године регистровано 102 000 миграната који су прошли кроз Србију.

Они су приликом обележавања годину дана од формирања Прихватног центра у Прешеву, нагласили да ће Србија све учинити да спречи илегалне уласке у нашу земљу, да заштити грађане, али и да мигрантима обезбеди хуман третман.    

„Ми смо пре годину дана доказали да постоји балканска рута. За годину дана кроз нашу земљу је прошло више од 600.000 миграната. Од првог јануара ове године до сада регистровали смо 102.000 миграната који су прошли кроз Србију иако је од почетка марта затворена балканска рута. То значи да западана балканска рута и даље постоји и да људи све теже одлазе ка земљама Европске уније”, изјавио је министар Александар Вулин.

Он је нагласио да Србија неће дозволити да буде простор на коме ће се гомилати мигранти због тога што су сви остали затворили границе.

 „Због затворених граница Србија може да се нађе у проблему и то Србија неће дозволити. Нажалост границе се затварају без поштовања међународног права и зато Србија неће дозволити да буде простор где ће се мигранти гомилати”, казао је Вулин.

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић такође је оценио да је од почетка лета дошло до повећања миграционих токова.

Он је као посебан проблем истакао шверц миграната и најавио одлучну „борбу” против малих, али и организованих група шверцера.

 „Током 2015. године ми смо против шверцера миграната поднели 1015 пријава, а ове године 241 пријаву. Масовно затварање граница у Европи довело је до тога да је кријумчарење људи постало исплативије. Шверцери узимају мигрантима од 1.000 до 9.000 евра  и ми ћемо се свим силама борити против тога.

Формирали смо посебну радну групу против кријумчарења људи и Србија ће остати безбедна и сигурна земља.  Такође о овом проблему морамо да разговарамо са свим нашим партнерима у Европи, јер Србија не сме да остане сама да решава тај проблем”, рекао је министар Стефановић.

Министар здравља Златибор Лончар, подсетио је да су мигранти у свим прихватним центрима имали достојанствен третман и добру медицинску негу.

„У последњих годину дана у нашим прихватним центрима медицински смо збринули 64.365 миграната. Само овде у Прихватном центру у Прешеву медицинску помоћ је затражило 29.000 миграната.  Држава Србија је само за лекове за мигранте прошле године издвојила 95 милиона динара”, казао је Лончар.

Према оцени министара у последња три месеца мигранти углавном у нашу земљу долазе из Бугарске.

У Прихватном центру у Прешеву тренутно борави само 13 миграната из Сирије и Авганистана.

Није проблем више миграната, већ мање шансе да оду даље

Комесар за избеглице и миграције Владимир Цуцић изјавио је данас да је мигранти долазе и пролазе кроз Србију „Балканском рутом” у мањем броју него претходне године, уз напомену да ће Србија, уколико се то промени и они почну да пристижу у већем броју, морати да предузме мере, пре свега снажнију контролу граница.

„Није проблем у повећању броја миграната него у смањењу могућности тих људи да оду. Нека то буде и 200, 300 дневно, а ако може 30-оро да изађе, онда вам је потпуно јасно шта ће се десити у наредне две, три године. Докле год улазак буде релативно сличан изласку, дотле је то подношљиво за Србију”, рекао је Цуцић Танјугу.

Он је додао да ће Србија морати да предузме све мере које јој стоје на располагању уколико ситуација буде другачија.

„Претпостављам да ће службе које се првенствено тиме баве имати врло јасан одговор. То је између осталог далеко јаснија и снажнија контрола граница. За те људе је најбоље да им се на самом уласку у Србију каже да не могу даље, јер неће моћи да оду тамо где желе, а у Србију не желе. Дакле, онда је боље и да не уђу у Србију”, рекао је Цуцић.

Упитан шта можемо да очекујемо и како ће се поступати даље у будућности, Цуцић је казао да се иде у два правца.

„Прво, морамо да кажемо Европи да ми не можемо да останемо сами и да бринемо бригу коју објективно и немамо. Ми смо већ једном кроз ту ситуацију прошли прошле године, када смо уверили целу Европу да Балканска рута постоји, да није само долазак с мора. Сада је отприлике слична ситуација и мислим да је то сад њима јасније, јер се тај мање-више неконтролисани прилив из Турске, преко Бугарске и Македоније, у нашем случају, појачава”, рекао је Цуцић.

Додао је да то ипак није ни близу интензитету од прошле године и да у овом моменту са тим може да се изађен на крај, али не и ако мигранти буду заустављени на свом путу.

„Мађарска, Хрватска, Румунија и све друге земље у окружењу предузеле су врло енергичне мере, којима је њихов даљи долазак у највећем делу спречен, или је веома рестриктиван, као што Мађарска дневно пушта 15 плус 15 људи, односно по нула у хрватском и румунском случају. Тако да, с једне стране, то је наш задатак, а, са друге стране, да штитимо и мигранте, да понудимо свима који желе да остану у Србији, а тај број је невероватно мали”, истакао је он.

У том смислу изнео је податак да је од 4.500 оних који су поднели захтев за азил од почетка године, свега њих 20-так још у земљи.

Додао је да ба да се поведе рачуна о заштити државних и интереса грађана Србије, што се постиже врло високом контролом граница и уласка на територију.

„Сем нас, свако је дигао некакву жицу. И Грци, Бугари, Македонци, Румуни, ево и Хрвати су почели да дижу и жицу и капије на мостовима, онда је ред да се замислимо, не да дижемо жице или радимо било шта што драстично угрожава туђа права, али да водимо рачуна да се сви, и они који желе да прођу кроз Србију, понашају у складу са њеним законима”, закључио је Цуцић.