Balkanska ruta i dalje postoji

PREŠEVO – Članovi Radne grupe za rešavanje problema mešovitih migracionih tokova - ministar policije Nebojša Stefanović, ministar za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, ocenili su danas u Preševu da migranti i dalje prolaze zapadnom balkanskom rutom, navodeći da je od početka godine registrovano 102 000 migranata koji su prošli kroz Srbiju.

Oni su prilikom obeležavanja godinu dana od formiranja Prihvatnog centra u Preševu, naglasili da će Srbija sve učiniti da spreči ilegalne ulaske u našu zemlju, da zaštiti građane, ali i da migrantima obezbedi human tretman.    

„Mi smo pre godinu dana dokazali da postoji balkanska ruta. Za godinu dana kroz našu zemlju je prošlo više od 600.000 migranata. Od prvog januara ove godine do sada registrovali smo 102.000 migranata koji su prošli kroz Srbiju iako je od početka marta zatvorena balkanska ruta. To znači da zapadana balkanska ruta i dalje postoji i da ljudi sve teže odlaze ka zemljama Evropske unije”, izjavio je ministar Aleksandar Vulin.

On je naglasio da Srbija neće dozvoliti da bude prostor na kome će se gomilati migranti zbog toga što su svi ostali zatvorili granice.

 „Zbog zatvorenih granica Srbija može da se nađe u problemu i to Srbija neće dozvoliti. Nažalost granice se zatvaraju bez poštovanja međunarodnog prava i zato Srbija neće dozvoliti da bude prostor gde će se migranti gomilati”, kazao je Vulin.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović takođe je ocenio da je od početka leta došlo do povećanja migracionih tokova.

On je kao poseban problem istakao šverc migranata i najavio odlučnu „borbu” protiv malih, ali i organizovanih grupa švercera.

 „Tokom 2015. godine mi smo protiv švercera migranata podneli 1015 prijava, a ove godine 241 prijavu. Masovno zatvaranje granica u Evropi dovelo je do toga da je krijumčarenje ljudi postalo isplativije. Šverceri uzimaju migrantima od 1.000 do 9.000 evra  i mi ćemo se svim silama boriti protiv toga.

Formirali smo posebnu radnu grupu protiv krijumčarenja ljudi i Srbija će ostati bezbedna i sigurna zemlja.  Takođe o ovom problemu moramo da razgovaramo sa svim našim partnerima u Evropi, jer Srbija ne sme da ostane sama da rešava taj problem”, rekao je ministar Stefanović.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar, podsetio je da su migranti u svim prihvatnim centrima imali dostojanstven tretman i dobru medicinsku negu.

„U poslednjih godinu dana u našim prihvatnim centrima medicinski smo zbrinuli 64.365 migranata. Samo ovde u Prihvatnom centru u Preševu medicinsku pomoć je zatražilo 29.000 migranata.  Država Srbija je samo za lekove za migrante prošle godine izdvojila 95 miliona dinara”, kazao je Lončar.

Prema oceni ministara u poslednja tri meseca migranti uglavnom u našu zemlju dolaze iz Bugarske.

U Prihvatnom centru u Preševu trenutno boravi samo 13 migranata iz Sirije i Avganistana.

Nije problem više migranata, već manje šanse da odu dalje

Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić izjavio je danas da je migranti dolaze i prolaze kroz Srbiju „Balkanskom rutom” u manjem broju nego prethodne godine, uz napomenu da će Srbija, ukoliko se to promeni i oni počnu da pristižu u većem broju, morati da preduzme mere, pre svega snažniju kontrolu granica.

„Nije problem u povećanju broja migranata nego u smanjenju mogućnosti tih ljudi da odu. Neka to bude i 200, 300 dnevno, a ako može 30-oro da izađe, onda vam je potpuno jasno šta će se desiti u naredne dve, tri godine. Dokle god ulazak bude relativno sličan izlasku, dotle je to podnošljivo za Srbiju”, rekao je Cucić Tanjugu.

On je dodao da će Srbija morati da preduzme sve mere koje joj stoje na raspolaganju ukoliko situacija bude drugačija.

„Pretpostavljam da će službe koje se prvenstveno time bave imati vrlo jasan odgovor. To je između ostalog daleko jasnija i snažnija kontrola granica. Za te ljude je najbolje da im se na samom ulasku u Srbiju kaže da ne mogu dalje, jer neće moći da odu tamo gde žele, a u Srbiju ne žele. Dakle, onda je bolje i da ne uđu u Srbiju”, rekao je Cucić.

Upitan šta možemo da očekujemo i kako će se postupati dalje u budućnosti, Cucić je kazao da se ide u dva pravca.

„Prvo, moramo da kažemo Evropi da mi ne možemo da ostanemo sami i da brinemo brigu koju objektivno i nemamo. Mi smo već jednom kroz tu situaciju prošli prošle godine, kada smo uverili celu Evropu da Balkanska ruta postoji, da nije samo dolazak s mora. Sada je otprilike slična situacija i mislim da je to sad njima jasnije, jer se taj manje-više nekontrolisani priliv iz Turske, preko Bugarske i Makedonije, u našem slučaju, pojačava”, rekao je Cucić.

Dodao je da to ipak nije ni blizu intenzitetu od prošle godine i da u ovom momentu sa tim može da se izađen na kraj, ali ne i ako migranti budu zaustavljeni na svom putu.

„Mađarska, Hrvatska, Rumunija i sve druge zemlje u okruženju preduzele su vrlo energične mere, kojima je njihov dalji dolazak u najvećem delu sprečen, ili je veoma restriktivan, kao što Mađarska dnevno pušta 15 plus 15 ljudi, odnosno po nula u hrvatskom i rumunskom slučaju. Tako da, s jedne strane, to je naš zadatak, a, sa druge strane, da štitimo i migrante, da ponudimo svima koji žele da ostanu u Srbiji, a taj broj je neverovatno mali”, istakao je on.

U tom smislu izneo je podatak da je od 4.500 onih koji su podneli zahtev za azil od početka godine, svega njih 20-tak još u zemlji.

Dodao je da ba da se povede računa o zaštiti državnih i interesa građana Srbije, što se postiže vrlo visokom kontrolom granica i ulaska na teritoriju.

„Sem nas, svako je digao nekakvu žicu. I Grci, Bugari, Makedonci, Rumuni, evo i Hrvati su počeli da dižu i žicu i kapije na mostovima, onda je red da se zamislimo, ne da dižemo žice ili radimo bilo šta što drastično ugrožava tuđa prava, ali da vodimo računa da se svi, i oni koji žele da prođu kroz Srbiju, ponašaju u skladu sa njenim zakonima”, zaključio je Cucić.