Странцима је у Новом Саду све јефтино

Нови Сад – Новосадске кафеџије у центру града жале се да за њихов посао фестивалски дани „Егзита” нису као што су били пре неколико година. Ако неко потегне више за џеп, онда су то они из екс-Југе, каже Борислав Станишић, власник популарног „Мартас паба” у улици Лазе Телечког, најпознатијој локацији провода у Новом Саду, густо начичканој кафићима.

Цене за фестивалске дане, по његовим речима, нису подизане. Ту се домаћа кафа и сада може попити за 70 динара, еспресо за 85, а лимунада за 110 динара. Домаће пиво је јефтиније од евра. Фама је, како каже Станишић, да зарада стиже од страних гостију – „није то таква публика”, додаје.

С обзиром на то да је велики број посетилаца „Егзита” смештен у кампу на градској плажи „Штранд” крај Дунава, на другом крају града, тамо је можда и већи профит угоститеља, али и локалних продавница испред којих се на пиво „с ногу” окупљају и млади из иностранства, као и региона и Србије.

Градске угоститељске баште су током преподнева углавном пусте, а први гости са препознатљивим наруквицама „Егзита” почињу да пристижу око поднева на „јутарњу” кафу, након што се пробуде после ноћног провода на Петроварадинској тврђави, где неки концерти тек почињу по изласку сунца.

– Нисмо се посебно припремали за ове дане, код нас је увек „Егзит”, јер смо ми у центру града и ту увек има туриста који нам долазе и кад се не одржава фестивал – каже Бошко Плачков, менаџер ресторан-кафеа „Атина” у Католичкој порти.

Гулаш са јунетином или пасуљ са кобасицом, у том ресторану кошта 576 динара, односно 540 динара, док је телетина испод сача 1.140 динара.

– Странцима је све овде јефтино, али и укусно. И Хрвати, који су ту, наше комшије, питају нас, када дођемо да наплатимо рачун, да ли смо сигурни у рачуницу, да је то само толико – прича Плачков.

Италијанска храна, пице и пасте, у понуди су оближњег ресторана „Модена” са великом баштом у срцу града. Двојица младих конобара, уредно обучених у беле кошуље и црне панталоне са прегачом, који ту надгледају баштенске столове, причају да су им гости Британци, Французи, Немци, Данци, Словенци, Македонци.

– Овима са запада је све овде џаба. Па бифтек је код њих 30-40 евра, а код нас 1.200 динара – каже један од њих.

Углавном се траже домаћа пића, пиво и ракије, али се точи и инострана жестина. Гости могу да уживају и уз наргиле у кафићу „Монро”, где то димно задовољство, са укусом грожђа, брескве или јабуке, кошта 600 динара, а траје „док има жара”, објашњава конобар Роберт.

На Тргу слободе постављени су штандови на којима су изложени сувенири: дрвени предмети израђени у декупаж техници, металне кутије са ликовима Николе Тесле или Лазе Костића, „кибицфенстери” – карактеристични мали дрвени прозори са чипканим завесицама и саксијама, какви се у природној величини могу видети још само на фасадама најстаријих кућа у Новом Саду и Петроварадину.

„Кибицфенстере” за сада само „кибицују” (гледају са стране) туристи који су дошли на „Егзит”.

– Купују их углавном кад крену кући, па пожеле да нешто понесу са собом – каже Новосађанин Војин Несторовић, који са супругом производи ове уникатне дрвене предмете разних величина, модела и боја, а продаје их за 1.500 динара.

У Нови Сад је са својом виолином стигао и Данило Анђелковић, кога Београђани познају по свиркама на плочнику у Кнез Михајловој, где је наступао и са својом супругом балерином.

Нови Сад, по његовим речима, има неку посебну топлину, не свира на његовим улицама први пут, али никада није отишао на фестивал „Егзит”. Његов музички свет је, објашњава, мало другачији.