Ја будала 3

Када је влада Београда са Драганом Ђиласом на челу још 2009. године подстакла „Инфостан” да отпише камате и део дуговања за 200.000 људи, ја сам, као редовни платиша, први пут испод сопственог имена написао: „Ја будала”.

„Ја будала 2” настао је када су опроштена дивљања дивљим градитељима. Сви који су градили уз све, мукотрпно добијене дозволе, тада су постали грађани другог реда, то јест будале. 

Јасно је да, ако хоћете уређену државу, једном мора да се пресече. 

Али, ако се сваких неколико година ради исто, а и даље боље пролазе они који не плаћају од оних уредних, онда нешто озбиљно шкрипи у држави. А само је закона о легализацији од 2000. године било – шест.

Често читамо да су највећи дужници на Дедињу, а да су најревносније платише пензионери.

А када смо пре два дана објавили текст о стотинама хиљада неплаћених рачуна, могао сам само да напишем трећи наставак тужне приче о редовним платишама у Србији. „Политика” је то навела као „опрост дуга”, а Министарство правде тврди да је то неопростиво.

Реч је о 650.000 заосталих судских предмета где су дужници грађани који нису измиривали своје комуналне рачуне. Судови су затрпани, па је одлучено да се проблем реши – „обуставом предмета”.

Није јасно ко ће те „предмете”, када се обуставе, да баци и ко ће силне контејнере пуне фасцикли да испразни. Јер ако нико не плаћа комуналије – нема ни пара за раднике градске чистоће.

Грешка.

Тако би било да није нас будала који плаћамо рачуне. Можда правници треба да размисле откуд паре за њихове плате. Шта ако нестану будале и сви престану да плаћају порез? Дакле, правосуђе је директно зависно од нас будала.

И зато можемо да се питамо да ли је за прљаву улицу или зграду крив комшија, ви сами или суд? Сме ли суд да пресуди да нема пара за поправку лифта, одгушење канализације, да контејнери буду пуни?

Очито да сме и може. Ако неки дужник има кредит у „швајцарцима” и умре због стреса, јер му је дуг све већи ма колико га отплаћивао, да ли се тај „предмет обуставља” или наследници имовине наслеђују и дуг. Чак и ако нема наследника, има имовине.

Зна ли грађанин шта је то обустава предмета? Сме ли суд грађане да доведе у неравноправан положај? Смеју ли комунална предузећа да „заборављају” да наплате своје услуге? Ко одговара ако то учине?

Флоскула да ће то „платити на изборима” делује бедно јер управо се таквим „опростима дугова” купују социјални мир и покоји глас.

Можда би било фер да сада судови донесу одлуку да све мањкове у касама таквих комуналних фирми покрију запослени у њима.  

Логично би било и да се човек опамети и престане да плаћа рачуне. Да као стотине хиљада њих чека опрост, отпис, застаревање предмета...

Одбијам. Платићу своје рачуне макар ме и даље звали будалом. Али, онда имам право да тражим осветљену улицу са асфалтом, тротоаром, чисте контејнере и зграду.