Прослава Теслиног 80. рођендана

Захваљујући вишегодишњим напорима инжењера Славка Бокшана, неуморног борца за ширење истине о доприносима Николе Тесле науци, електротехници и индустрији, 26. јануара 1936. одржана је Оснивачка скупштина Друштва за подизање Института Николе Тесле у Београду. За председника је изабран угледни професор Техничког факултета Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, математичар др Богдан Гавриловић. Уредба о оснивању Института Николе Тесле представљена је јавности током обележавања његовог 80. рођендана, на свечаностима одржаним од 28. до 31. маја у Београду.

На челу Почасног одбора ове прославе био је председник Владе Краљевине Југославије Милан Стојадиновић, а трајни траг о јубилеју остављен је и у Споменици „Никола Тесла“ коју је Друштво објавило у зиму 1937. године.

 „Прослава осамдесетогодишњице Николе Тесле одржана 1936. године у Београду, Загребу, Софији, Брну, Бечу, Паризу, Прагу и многим другим местима показала је у пуној мери значај Теслина стварања. Прослава у Београду нарочито је истакла чињеницу да је Тесла задужио цело човечанство у много већој мери него што се то до сада уопште знало. Многобројни представници светске науке, технике и индустрије, који су на њој учествовали, оцртали су рељефно у својим предавањима и говорима поједина Теслина дела и њихов огромни значај“, наведено је у предговору Споменице.

О размерама организованих свечаности говори и то што су „у Југославији у свим већим градовима“ створени месни одбори „у циљу да се одрже месне прославе“, да су издате поштанске марке с Теслиним ликом и да је прослава приређена „нешто пре самог дана Теслиног рођења, да би се могла обавити и у свима школама Југославије, пре него што би наступио летњи одмор“.

Тако су 28. маја, на првом јутарњем часу, од 8 до 9 сати одржана предавања „у свим школама у Краљевини“ под јединственим насловом „О Николи Тесли и његовом раду“, а у 10 сати је почела Свечана академија у великој сали Коларчевог народног универзитета у Београду, уз присуство тридесетак угледних имена из света науке и технике из иностранства.

На узвишеном постољу седели су чланови председништва организационог одбора а иза њих у два полукружна реда делегати из иностранства. Нарочито је била удостојена Марица Косановић, сестра Николе Тесле, са својим сином, народним послаником Савом Н. Косановићем. Међу присутнима су били и представници САД, амбасадор Чарлс Стетсон Вилсон и конзул Роберт Макати.

 „Политика“ је помно пратила припреме за ову величанствену прославу, у оквиру којих је посебан значај имала конференција Друштва за подизање Института Николе Тесле. О тој расправи, одржаној три месеца пре прославе, наш лист је известио 9. марта 1936. у непотписаном тексту, који је објављен под насловом „Осамдесетогодишњица Николе Тесле прославиће се у Београду 28. до 31. маја“. Састанак је одржан дан раније у Инжењерском дому, уз учешће представника Академије наука, Београдског универзитета, Савеза народних универзитета, Савеза сокола, Народне одбране, Јадранске страже, београдске општине, Савеза градова, Инжењерског удружења, Професорског друштва, „Привредника“ и других установа.

Конференцију је отворио Богдан Гавриловић, који је рекао да „народи који не умеју да поштују своје великане – не заслужују да их имају“ и да је „Тесла један од наших највећих људи“; „он је не само промотор цивилизације – он је вођа промотора цивилизације“, због чега „његову 80-годишњицу морамо прославити што достојније“, рекао је академик Гавриловић.

Његове приступне речи, а онда и других учесника у расправи, ишле су ка закључку да „ова прослава треба да пречисти питање – странцима оно није јасно – да је Тесла син наше земље“.

У том духу био је формулисан, истина оквиран, али прецизан програм предстојеће прославе, коме се супротставио Милан Грол, познати књижевни критичар, политичар, касније и министар, један од челника Демократске стране. Грол је изнео став да предложеним програмом прослава „не би постигла свој циљ; она би се тако извела сувише шематички, као свака друга, у њој не би било довољно објективног научног темеља већ би сувише звечало наше национално осећање, а електротехника нема везе са национализмом, јер је она свеопшта“.

 „Да би у тој прослави било више научне објективности, ауторитета – не би ли било боље да се код нас организује међународни конгрес научника у славу Тесле“, запитао се Грол, коме је одговорио инжењер Славко Бокшан, указавши прво „да би са организовањем таквог конгреса ишло тешко“.

 „Тесла је покраден у науци, и са његовим проналасцима прославили су се други као проналазачи. Таквих случајева има у науци и техници доста. Тесла није успео да заузме место које му припада. И баш ми треба да целом свету кажемо шта је Тесла дао човечанству и да подвучемо да је он син наше нације“, образложио је Бокшан. Истакао је да је у таквом духу одржана и недавна прослава Фарадејевог проналаска индукције у Енглеској „која је оставила дубок утисак“, те да је „Маркони своја дела остварио у Енглеској, али се он сматра за Италијана“.

Свечана академија у Коларчевом народном универзитету 28. маја 1936. године (Фотодокументација Политике)

У ову занимљиву расправу укључио се и инжењер Ранислав Аврамовић, ранији помоћник министра саобраћаја, вишегодишњи делегат-заменик југословенске владе у Скупштини Друштва народа. Он је „такође мишљења да је међународни конгрес на чисто стручној основи немогуће сазвати“ и да „Теслу морамо славити баш данас, у време када се расе деле на ’способне’ и ’неспособне’“, чиме је алудирао на све снажније наступање нацизма.

Богдан Гавриловић се сложио са ставом Грола „да би било лепо сазвати један међународни конгрес електротехничара, али је нагласио да је за то потребно имати културну позадину и времена“. Подсетио је и на то да ће се у Француској одржати међународни конгрес филозофа у славу Ренеа Декарта, да те „припреме трају већ годинама“, иако се „Декарт изградио у иностранству, а не у Француској, одакле је протеран“.

Пошто Грол у овој расправи није добио подршку, конференција је уз одређене мање измене прихватила понуђени програм прославе Теслиног 80. рођендана, тако да су Београд и Југославија од 28. до 31. маја били у знаку тог величанственог догађаја.

Отварајући свечану академију, Ранислав Аврамовић је подсетио да „с правом, и наши људи из народа веле“: „Бог да прости, Тесла је после Христа највећи човек.“ „Иако далеко од своје земље и већ одавно, иако је он изнад скоро свега овоземаљског, очувао је све карактеристике и дубоко осећање привржености према својој родној земљи и нацији“, казао је Аврамовић, оцењујући да је прослава 80. Теслиног рођендана „изузетан случај у свету, колико нам је познато, да се, осим шефова држава, и једном живом човеку, још за живота, чини оваква почаст.“