Proslava Teslinog 80. rođendana

Zahvaljujući višegodišnjim naporima inženjera Slavka Bokšana, neumornog borca za širenje istine o doprinosima Nikole Tesle nauci, elektrotehnici i industriji, 26. januara 1936. održana je Osnivačka skupština Društva za podizanje Instituta Nikole Tesle u Beogradu. Za predsednika je izabran ugledni profesor Tehničkog fakulteta Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, matematičar dr Bogdan Gavrilović. Uredba o osnivanju Instituta Nikole Tesle predstavljena je javnosti tokom obeležavanja njegovog 80. rođendana, na svečanostima održanim od 28. do 31. maja u Beogradu.

Na čelu Počasnog odbora ove proslave bio je predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije Milan Stojadinović, a trajni trag o jubileju ostavljen je i u Spomenici „Nikola Tesla“ koju je Društvo objavilo u zimu 1937. godine.

 „Proslava osamdesetogodišnjice Nikole Tesle održana 1936. godine u Beogradu, Zagrebu, Sofiji, Brnu, Beču, Parizu, Pragu i mnogim drugim mestima pokazala je u punoj meri značaj Teslina stvaranja. Proslava u Beogradu naročito je istakla činjenicu da je Tesla zadužio celo čovečanstvo u mnogo većoj meri nego što se to do sada uopšte znalo. Mnogobrojni predstavnici svetske nauke, tehnike i industrije, koji su na njoj učestvovali, ocrtali su reljefno u svojim predavanjima i govorima pojedina Teslina dela i njihov ogromni značaj“, navedeno je u predgovoru Spomenice.

O razmerama organizovanih svečanosti govori i to što su „u Jugoslaviji u svim većim gradovima“ stvoreni mesni odbori „u cilju da se održe mesne proslave“, da su izdate poštanske marke s Teslinim likom i da je proslava priređena „nešto pre samog dana Teslinog rođenja, da bi se mogla obaviti i u svima školama Jugoslavije, pre nego što bi nastupio letnji odmor“.

Tako su 28. maja, na prvom jutarnjem času, od 8 do 9 sati održana predavanja „u svim školama u Kraljevini“ pod jedinstvenim naslovom „O Nikoli Tesli i njegovom radu“, a u 10 sati je počela Svečana akademija u velikoj sali Kolarčevog narodnog univerziteta u Beogradu, uz prisustvo tridesetak uglednih imena iz sveta nauke i tehnike iz inostranstva.

Na uzvišenom postolju sedeli su članovi predsedništva organizacionog odbora a iza njih u dva polukružna reda delegati iz inostranstva. Naročito je bila udostojena Marica Kosanović, sestra Nikole Tesle, sa svojim sinom, narodnim poslanikom Savom N. Kosanovićem. Među prisutnima su bili i predstavnici SAD, ambasador Čarls Stetson Vilson i konzul Robert Makati.

 „Politika“ je pomno pratila pripreme za ovu veličanstvenu proslavu, u okviru kojih je poseban značaj imala konferencija Društva za podizanje Instituta Nikole Tesle. O toj raspravi, održanoj tri meseca pre proslave, naš list je izvestio 9. marta 1936. u nepotpisanom tekstu, koji je objavljen pod naslovom „Osamdesetogodišnjica Nikole Tesle proslaviće se u Beogradu 28. do 31. maja“. Sastanak je održan dan ranije u Inženjerskom domu, uz učešće predstavnika Akademije nauka, Beogradskog univerziteta, Saveza narodnih univerziteta, Saveza sokola, Narodne odbrane, Jadranske straže, beogradske opštine, Saveza gradova, Inženjerskog udruženja, Profesorskog društva, „Privrednika“ i drugih ustanova.

Konferenciju je otvorio Bogdan Gavrilović, koji je rekao da „narodi koji ne umeju da poštuju svoje velikane – ne zaslužuju da ih imaju“ i da je „Tesla jedan od naših najvećih ljudi“; „on je ne samo promotor civilizacije – on je vođa promotora civilizacije“, zbog čega „njegovu 80-godišnjicu moramo proslaviti što dostojnije“, rekao je akademik Gavrilović.

Njegove pristupne reči, a onda i drugih učesnika u raspravi, išle su ka zaključku da „ova proslava treba da prečisti pitanje – strancima ono nije jasno – da je Tesla sin naše zemlje“.

U tom duhu bio je formulisan, istina okviran, ali precizan program predstojeće proslave, kome se suprotstavio Milan Grol, poznati književni kritičar, političar, kasnije i ministar, jedan od čelnika Demokratske strane. Grol je izneo stav da predloženim programom proslava „ne bi postigla svoj cilj; ona bi se tako izvela suviše šematički, kao svaka druga, u njoj ne bi bilo dovoljno objektivnog naučnog temelja već bi suviše zvečalo naše nacionalno osećanje, a elektrotehnika nema veze sa nacionalizmom, jer je ona sveopšta“.

 „Da bi u toj proslavi bilo više naučne objektivnosti, autoriteta – ne bi li bilo bolje da se kod nas organizuje međunarodni kongres naučnika u slavu Tesle“, zapitao se Grol, kome je odgovorio inženjer Slavko Bokšan, ukazavši prvo „da bi sa organizovanjem takvog kongresa išlo teško“.

 „Tesla je pokraden u nauci, i sa njegovim pronalascima proslavili su se drugi kao pronalazači. Takvih slučajeva ima u nauci i tehnici dosta. Tesla nije uspeo da zauzme mesto koje mu pripada. I baš mi treba da celom svetu kažemo šta je Tesla dao čovečanstvu i da podvučemo da je on sin naše nacije“, obrazložio je Bokšan. Istakao je da je u takvom duhu održana i nedavna proslava Faradejevog pronalaska indukcije u Engleskoj „koja je ostavila dubok utisak“, te da je „Markoni svoja dela ostvario u Engleskoj, ali se on smatra za Italijana“.

Svečana akademija u Kolarčevom narodnom univerzitetu 28. maja 1936. godine (Fotodokumentacija Politike)

U ovu zanimljivu raspravu uključio se i inženjer Ranislav Avramović, raniji pomoćnik ministra saobraćaja, višegodišnji delegat-zamenik jugoslovenske vlade u Skupštini Društva naroda. On je „takođe mišljenja da je međunarodni kongres na čisto stručnoj osnovi nemoguće sazvati“ i da „Teslu moramo slaviti baš danas, u vreme kada se rase dele na ’sposobne’ i ’nesposobne’“, čime je aludirao na sve snažnije nastupanje nacizma.

Bogdan Gavrilović se složio sa stavom Grola „da bi bilo lepo sazvati jedan međunarodni kongres elektrotehničara, ali je naglasio da je za to potrebno imati kulturnu pozadinu i vremena“. Podsetio je i na to da će se u Francuskoj održati međunarodni kongres filozofa u slavu Renea Dekarta, da te „pripreme traju već godinama“, iako se „Dekart izgradio u inostranstvu, a ne u Francuskoj, odakle je proteran“.

Pošto Grol u ovoj raspravi nije dobio podršku, konferencija je uz određene manje izmene prihvatila ponuđeni program proslave Teslinog 80. rođendana, tako da su Beograd i Jugoslavija od 28. do 31. maja bili u znaku tog veličanstvenog događaja.

Otvarajući svečanu akademiju, Ranislav Avramović je podsetio da „s pravom, i naši ljudi iz naroda vele“: „Bog da prosti, Tesla je posle Hrista najveći čovek.“ „Iako daleko od svoje zemlje i već odavno, iako je on iznad skoro svega ovozemaljskog, očuvao je sve karakteristike i duboko osećanje privrženosti prema svojoj rodnoj zemlji i naciji“, kazao je Avramović, ocenjujući da je proslava 80. Teslinog rođendana „izuzetan slučaj u svetu, koliko nam je poznato, da se, osim šefova država, i jednom živom čoveku, još za života, čini ovakva počast.“