До посла и даље тешко

Од почетка јануара до краја јуна 2016. посао је добило 132.940 људи са списка Националне службе за запошљавање (НСЗ), што је за 15.130 више него у истом периоду 2015. Овај податак даје за право економистима који примећују да су побољшања у запослености из 2015. настављена и у овој години. И поред тога, стање на тржишту рада још је далеко од доброг, што потврђује податак да је на списку незапослених који траже посао последњег дана прошлог месеца било 706.611 имена.

Стопа незапослености у Србији у првом тромесечју 2016. била је 19 одсто, док је просечна у земљама Европске уније 9,5, а у оним најуспешнијим око пет одсто.

– Пад незапослености младих, то је чињеница са којом би се највише похвалио – истакао је премијер Александар Вучић недавно у сусрету с представницима и члановима Америчке привредне коморе у Србији.

Док је у Шпанији незапосленост младих 65 одсто, код нас је била 52, а данас је 39 одсто, што је и даље огромно, али је нешто боље него што је било пре две-три године и знатно боље него у бар пет земаља Европске уније, казао је том приликом Вучић.

Подаци НСЗ из јуна 2016. казују да су незапослени са њене листе на посао, у просеку, чекали четири године и три месеца. Међу нешто више од 706.000 незапослених у јуну, удео младих до 30 година био је 24,3 одсто, старијих од 50 година – 28,5, док је учешће лица од 30 до 49 година – 47,3 процента.

Однос понуде и тражње на тржишту рада у последњих неколико година није се битно мењао, кажу у НСЗ, као ни образовна структура незапослених. Занемарљив је број пријављених слободних радних места која остају непопуњена зато што није било кандидата тражених занимања.

Најбрже се запошљавају они који траже посао са факултетском дипломом – пре свих стручњаци за информационе технологије, инжењери електротехнике, машинства и грађевине, ови последњи с одговарајућим лиценцама. Затим математичари, физичари, дипломирани фармацеути, лекари с одговарајућим специјализацијама (анестезиолози, кардиолози, педијатри, гинеколози, офталмолози и сл.), биохемичари, стручњаци за финансије – рачуновође.

Међу занатлијама и средњошколцима, нарочито ако имају радно искуство, до посла најбрже долазе оператери на ЦНЦ машинама, заваривачи, књиговође, рачуновође, као и занимања у области неге старих и здравствене неговатељице. Следе медицинске сестре, нарочито специјалисти инструментирања, потом козметичари, кувари. Међу електротехничарима на запослење најкраће чекају техничари електронике, рачунара, рачунарских мрежа и телекомуникација. Једнако су тражени и техничари за компјутерско управљање, радници на обезбеђењу, тесари, зидари и армирачи.

На евиденцији незапослених који таже посао у овој служби, највише је оних без занимања и стручне спреме – у јуну их је било 201.914. Од пријављених незапослених са завршеним факултетом посао тражи 6.024 дипломираних економиста за општу економију, банкарство и финансије, 3.973 дипломираних мастер правника, 3.545 дипломираних правника и 3.278 дипломирани економиста. На чекању је и 2.559 доктора медицине, затим 1.413 доктора стоматологије, 1.228 професора разредне наставе и 1.103 дипломирани инжењера архитектуре и мастер инжењера архитектуре.

Са завршеном четворогодишњом средњом школом међу онима који траже посао највише је економских техничара – 22.064, матураната гимназије – 14.581, машински техничара – конструктора – 10.846, пољопривредних техничара за производњу – 7.650, медицинска сестра – 5.411, продаваца – 5.380, прехрамбених техничара и техничара за биотехнологију – 5.120.

Стара је истина да без повећања инвестиција нема нових радних места, а инвестиције и запошљавање, слажу се економисти, подстичу се смањивањем пореза и доприноса на рад и повећањем пореза на потрошњу, као и усклађивањем школских програма са потребама привреде.