Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
КАКВА НАМ „ПОЛИТИКА” ТРЕБА

Дух Традиције

Плодови српске транзиције толико су горки да се данас – са дистанце од четврт века – већим чудом чини то што је „Политика“ успела да се сачува у свом традиционалном смислу и значењу него да је нестала у вртлозима наше лакомислености, заједно са Народним музејом, Галеријом савремене уметности и још много тога што је обележило модерну историју Србије.

Немам за то бољег објашњења осим да се у те послове умешао неухватљиви а свеприсутни Дух Традиције. (Наравно, Дух Традиције није дух прошлости, већ динамичко прожимање сећања и савремености, које, по правилу, порађа квалитет.) Јер, кад је падала, „Политици“ се то догађало и спорије и отменије него другима. Разорни утицаји и нови односи, који су разарали српску штампу, у „Политици“ су, наилазећи на отпор Духа Традиције, били пригушенији и дискретнији. Кад је пропадала, „Политика“ је изгледала „као неки осиромашио бег, који није продао очеву кућу“, како је Милош Црњански описао Алексу Шантића пред крај његовог живота.

Кад се уздизала – а то се догађало у два мандата Љиљане Смајловић – „Политика“ је то чинила са мером, знањем и самопоуздањем. Висок професионални ниво, култура, пристојност и отвореност за различите ставове смештали су „Политику“ у зону отпора духу времена вишег реда, који није био политички, већ друштвени у најширем смислу. Управо то је противнике „Политике“ и „транзицијске предаторе“ најчешће остављало без аргумената, измештајући их из простора јавне полемике у кулоаре и закулисне послове, далеко од очију јавности.

Већ целу деценију Србија, са промењивим успехом, трага за својим новим државотворним оквиром, последњих година суочавајући се и са тешким губицима транзиције. Добро је што га тражи (и) у континуитету са великим српским 19. веком. Није, међутим, добро што у тој потрази још увек не налази место за „Политику“, коју је у првим годинама 20. века породио управо дух претходног столећа ослобађања, обнове државности и општег уздизања.

Зато од свег срца подржавам предлог проф. Леона Којена да је неопходно да држава озакони статус јавног сервиса „Политике“, за који се она суштински већ изборила. „Политика“ не би на тај начин само сачувала статус важног друштвеног оријентира него би то било и признање њеним данашњим уредницима и редакцији што су успели да сачувају такву вредност у годинама кад је много тога пропало. Уосталом, да је Србија изгубила „Политику“ у првим годинама 21. века, био би то само доказ наше глупости; ако је изгубимо данас, док се суочавамо са свим последицама тих година, био би то доказ наше јаловости, која не даје наду на било ком пољу.

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.