Муслимани траже џамију у Атини

Бајрамске свечаности које се традиционално одржавају на крају светог месеца рамазана опет су отвориле старо питање: изградњу џамије у грчкој престоници.

У Турској тврде, што потврђују и у Амнести интернешенелу, да је Атина једини главни град у Европи у коме не постоји муслиманска богомоља.

Више од 200.000 муслимана у Атини, који су претежно стигли из Пакистана, Авганистана и са Блиског истока, крај рамазана су обележили на два стадиона, у подрумима, парковима, на тротоарима, известили су медији у Истанбулу. Припадници муслиманске мањине који одраније живе у западној Тракији немају те проблеме пошто тамо постоје богомоље још из времена Османске империје.

„Ми смо спремни да учествујемо у финансирању изградње тог верског објекта у Атини”, изнова истичу овим поводом у Анкари. Ту понуду Грчка је досад одбијала.

Идеја о изградњи џамије у Атини није новијег датума. Под притиском међународне заједнице, у чему је предњачила Анкара, у грчком парламенту су о томе почели разговори још 1980. године. Али та иницијатива је наишла на отпор, што се и могло очекивати јер су у прошлости Грци имали горко искуство са Турцима под чијом су окупацијом морали да живе скоро четири века, све до 1832. године. Многи грађани су, предвођени утицајном Православном црквом, дигли глас против те иницијативе и она је гурнута у други план. То питање се поново нашло у жижи уочи Олимпијских игара 2004. године, у којима су у Атини учествовали многи муслимански спортисти, али све се завршило на празним обећањима.

Конзервативна влада премијера Андониса Самараса је 2013. године повукла храбар потез: усвојила је пројекат о изградњи џамије за 400 верника у једној напуштеној поморској бази на периферији престонице. То је, како се могло очекивати, одмах изазвало протесте радикалних националиста које је подржала утицајна Православна црква, која очевидно још не може да се ослободи горког бремена османске прошлости. Ту се једно време застало, поготово што су конзервативци у међувремену изгубили челне позиције у земљи.

Нови премијер Алексис Ципрас у јуну ове године је обећао да ће се у Атини изградити џамија као и муслиманско гробље.

„То је заиста добар потез, позитиван и реалан корак у побољшању положаја муслимана у Грчкој”, пренела је турска државна агенција Анадолија речи Ашира Хајдера, лидера многољудне шиитске заједнице у Грчкој. Поучени досадашњим искуством многи муслимани и даље сумњичаво врте главом и не верују, како кажу, у искреност грчких домаћина који намерно одлажу изградњу тог верског објекта.

Генерални секретар за верска питања у Грчкој Јоргос Каланцис објашњава да се земља суочава са финансијским проблемима због тешке економске и политичке кризе која траје већ десет година. За кратко време промењено је неколико влада, изостала је сарадња између надлежних министарстава, и то је био разлог што је одлагана изградња тог верског објекта.

Подизање џамије у Атини је једно од многих проблема који дуже време оптерећују односе две суседне земље, које очигледно још не могу да нађу заједнички језик око многих питања. Атина тражи од Анкаре да отвори Теолошки факултет на острву Хејбели ада (Халки) преко пута Истанбула, на који је влада у Анкари ставила катанац 1971. године. То је урађено због погоршања односа на Кипру, мада је  јавно тај потез повучен под изговором да Анкара жели да контролише приватне верске школе, на шта православци нису пристали. То прети да Васељенска патријаршија остане без свештеника, што би, ако се деси, могло да доведе и до њеног затварања или протеривања из земље, како повремено траже радикални исламисти.

Турска се због тога нашла на удару критика у Бриселу, Ватикану, Вашингтону и влада је једног тренутка наговестила да ће коначно исправити ту историјску грешку, да ће отворити Теолошки факултет који је основан средином 19. века. Али, на томе се завршило. Председник Тајип Ердоган је на крају отворио карте: скидање катанца са Теолошког факултета је условио реципроцитетом: „Када нешто дајете онда логично нешто треба и да добијете”, односно он тражи изградњу џамије у Атини и побољшање положаја муслиманске мањине у западној Тракији.

У групама које се боре за људска права та његова изјава је наишла на оштре критике: „Не може се трговати са елементарним правима и слободама”, упозорили су у Хјуман рајтс вочу.