Muslimani traže džamiju u Atini

Bajramske svečanosti koje se tradicionalno održavaju na kraju svetog meseca ramazana opet su otvorile staro pitanje: izgradnju džamije u grčkoj prestonici.

U Turskoj tvrde, što potvrđuju i u Amnesti internešenelu, da je Atina jedini glavni grad u Evropi u kome ne postoji muslimanska bogomolja.

Više od 200.000 muslimana u Atini, koji su pretežno stigli iz Pakistana, Avganistana i sa Bliskog istoka, kraj ramazana su obeležili na dva stadiona, u podrumima, parkovima, na trotoarima, izvestili su mediji u Istanbulu. Pripadnici muslimanske manjine koji odranije žive u zapadnoj Trakiji nemaju te probleme pošto tamo postoje bogomolje još iz vremena Osmanske imperije.

„Mi smo spremni da učestvujemo u finansiranju izgradnje tog verskog objekta u Atini”, iznova ističu ovim povodom u Ankari. Tu ponudu Grčka je dosad odbijala.

Ideja o izgradnji džamije u Atini nije novijeg datuma. Pod pritiskom međunarodne zajednice, u čemu je prednjačila Ankara, u grčkom parlamentu su o tome počeli razgovori još 1980. godine. Ali ta inicijativa je naišla na otpor, što se i moglo očekivati jer su u prošlosti Grci imali gorko iskustvo sa Turcima pod čijom su okupacijom morali da žive skoro četiri veka, sve do 1832. godine. Mnogi građani su, predvođeni uticajnom Pravoslavnom crkvom, digli glas protiv te inicijative i ona je gurnuta u drugi plan. To pitanje se ponovo našlo u žiži uoči Olimpijskih igara 2004. godine, u kojima su u Atini učestvovali mnogi muslimanski sportisti, ali sve se završilo na praznim obećanjima.

Konzervativna vlada premijera Andonisa Samarasa je 2013. godine povukla hrabar potez: usvojila je projekat o izgradnji džamije za 400 vernika u jednoj napuštenoj pomorskoj bazi na periferiji prestonice. To je, kako se moglo očekivati, odmah izazvalo proteste radikalnih nacionalista koje je podržala uticajna Pravoslavna crkva, koja očevidno još ne može da se oslobodi gorkog bremena osmanske prošlosti. Tu se jedno vreme zastalo, pogotovo što su konzervativci u međuvremenu izgubili čelne pozicije u zemlji.

Novi premijer Aleksis Cipras u junu ove godine je obećao da će se u Atini izgraditi džamija kao i muslimansko groblje.

„To je zaista dobar potez, pozitivan i realan korak u poboljšanju položaja muslimana u Grčkoj”, prenela je turska državna agencija Anadolija reči Ašira Hajdera, lidera mnogoljudne šiitske zajednice u Grčkoj. Poučeni dosadašnjim iskustvom mnogi muslimani i dalje sumnjičavo vrte glavom i ne veruju, kako kažu, u iskrenost grčkih domaćina koji namerno odlažu izgradnju tog verskog objekta.

Generalni sekretar za verska pitanja u Grčkoj Jorgos Kalancis objašnjava da se zemlja suočava sa finansijskim problemima zbog teške ekonomske i političke krize koja traje već deset godina. Za kratko vreme promenjeno je nekoliko vlada, izostala je saradnja između nadležnih ministarstava, i to je bio razlog što je odlagana izgradnja tog verskog objekta.

Podizanje džamije u Atini je jedno od mnogih problema koji duže vreme opterećuju odnose dve susedne zemlje, koje očigledno još ne mogu da nađu zajednički jezik oko mnogih pitanja. Atina traži od Ankare da otvori Teološki fakultet na ostrvu Hejbeli ada (Halki) preko puta Istanbula, na koji je vlada u Ankari stavila katanac 1971. godine. To je urađeno zbog pogoršanja odnosa na Kipru, mada je  javno taj potez povučen pod izgovorom da Ankara želi da kontroliše privatne verske škole, na šta pravoslavci nisu pristali. To preti da Vaseljenska patrijaršija ostane bez sveštenika, što bi, ako se desi, moglo da dovede i do njenog zatvaranja ili proterivanja iz zemlje, kako povremeno traže radikalni islamisti.

Turska se zbog toga našla na udaru kritika u Briselu, Vatikanu, Vašingtonu i vlada je jednog trenutka nagovestila da će konačno ispraviti tu istorijsku grešku, da će otvoriti Teološki fakultet koji je osnovan sredinom 19. veka. Ali, na tome se završilo. Predsednik Tajip Erdogan je na kraju otvorio karte: skidanje katanca sa Teološkog fakulteta je uslovio reciprocitetom: „Kada nešto dajete onda logično nešto treba i da dobijete”, odnosno on traži izgradnju džamije u Atini i poboljšanje položaja muslimanske manjine u zapadnoj Trakiji.

U grupama koje se bore za ljudska prava ta njegova izjava je naišla na oštre kritike: „Ne može se trgovati sa elementarnim pravima i slobodama”, upozorili su u Hjuman rajts voču.