Историјско лето српске кошарке

Србија ће имати две кошаркашке репрезентације на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру (5-21. август) што је огроман успех, имајући у виду да до сада ни кошаркаши ни кошаркашице нису успевали да се нађу на највећој смотри спорта.

Ако се има у виду укупна традиција наше кошарке, па тако и најплоднији период из доба Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, последњи пут смо имали две селекције на истом олимпијском турниру 1988. године у Сеулу (обе освојиле сребрне медаље).

Пре тога још само два пута и то када су Игре биле непотпуне због два бојкота, први који су водили Американци, у Москви 1980 (кошаркаши злато, кошаркашице бронзу), а затим се совјетски такмичари нису појавили у Лос Анђелесу 1984 (кошаркаши бронза, кошаркашице шесто место).

-Бити у друштву Америке, Француске, Шпаније, Аустралије и Кине је феноменалан успех. Погледајте само величине тих земаља и њихову економску моћ према нашој Србији. Срећан сам што је оно у шта сам веровао пре пет и по година постала стварност.

У Бразил идемо свесни свог квалитета, са вером у себе. Сигуран сам да се нећемо обрукати. Напротив – каже за „Политику“ председник Кошаркашког савеза Србије Драган Ђилас који ће у свим будућим енциклопедијама српске кошарке заузимати почасно место на листи председника.

Као и сви који су прексиноћ у Комбанк арени гледали финале мушких олимпијских квалификација Србија – Порторико 108:77, ни Ђилас није био равнодушан према игри наше репрезентације. Не памти се када је српски тим одиграо тако добро у неком финалу, а посебно у првој четвртини (37:11) када је противник потучен до ногу.

-Мислим да су момци сјајно одиграли цео турнир и да је прва четвртина финала нешто што никада нисам видео да је одиграла једна бела екипа. Хвала свима који су нас подржали и помогли нам у овом успеху – казао је Ђилас који је пресудно утицао на препород наше женске репрезентације (европска титула прошлог лета), заједно са селектором Марином Маљковић.

Кад је реч о финалу с Порториком, тешко је наћи праве речи да би се описала игра нашег тима. Ако постоји савршенство у кошарци, онда је то представа коју су извели српски кошаркаши против неугодних Порториканаца.

Овај ривал можда није тако јак као пре 12 година, када је нанео најтежи пораз (92:73) америчким професионалцима на Олимпијским играма, али традиција говори да Порторико увек скупо продаје своју кожу. Селектор Александар Ђорђевић је сијао од среће после тог меча који је и њега пријатно изненадио. Свакако, очекивао је победу, али вођство од 37:7 у деветом минуту свакако не.

-Градимо свест о свом квалитету и о игри какву бисмо желели да играмо – рекао је селектор. – Да ли ћемо успети у томе, видећемо, али нећемо бежати од игре и борбе за мадаљу. Тренутно не размишљам ни о саставу групе нити правим било какве калкулације.

Играчи су добили слободно до петка у 11 часова када се окупљају у хотелу „Краун плаза“ па продужују на Копаоник на припреме. Јуче је већина била на крштењу ћерке Немање Бјелице, док је остатак отишао на кратак одмор.

За олимпијски тим конкурише 12 играча из квалификација - Милош Теодосић, Марко Симоновић, Немања Дангубић, Богдан Богдановић, Стефан Марковић, Никола Калинић, Немања Недовић, Стефан Бирчевић, Мирослав Радуљица, Никола Јокић, Владимир Штимац и Стефан Јовић - као и Марко Гудурић, Раде Загорац (обојица прекобројни уочи турнира), Немања Бјелица и Милан Мачван (обојица ван строја због повреда).

-Бјелица је почео да тренира пуном паром. У понедељак иде на нове прегледе и ако буде све у реду, а надамо се да хоће, прикључиће нам се. Мачван ће по препоруци лекара моћи да трчи тек 15. јула. И он је с нама и ићи ће на Копаоник, јер је својим ставом недвосмислено показао да је један од нас.

После припрема на Копаонику селектор ће се одлучити за 12 репрезентативаца који ће путовати у Рио. Крајем месеца у плану је одлазак у Аргентину, где ће се играти три контролне утакмице, а улазак у Олимпијско село у Рију планиран је за 3. август. Мушки олимпијски турнир почиње три дана касније.

Највероватније без Марјановића

Нови центар Детроита Бобан Марјановић је рекао после преласка у Сан Антонио у тај клуб (21 милион долара на три године) да се ставља на располагање селектору Александру Ђорђевићу. Међутим, стиче се утисак да ће Ђорђевић остати доследан себи и да неће проширивати круг кандидата. Упитан да ли ће после олимпијских квалификација бити измена на његовом списку, одговорио је:

-Неће! Биће само ових 16... Догодило се нешто што није било лепо од стране играча према осталим кандидатима. Наша врата су била широм отворена, али је потпуно погрешан начин отказа. Сваки отказ је сасвим легитиман, али на такав начин није у реду. Јуче је било да, а данас не. Били смо изненађени сви. Било је то без респекта према ових 16 момака.

Ђорђевић је затим наставио да прича о Владимиру Штимцу као светлом примеру како би требало да се поступа у националном тиму, што указује да би центар Црвене звезде требало да се нађе на списку путника за Рио:

-То срце Штимца, то не постоји. То је доказ њему и свима нама, па и мени, чиме треба да се водимо. Тај аплауз, кад људи устану, то је он зарадио својим радом. То је оно што волим и ценим.