Пореске дужнике јуре и у мору

Од нашег дописника
Атина – Грчка је решила да наплати дугове и по сваку цену од пореских обвезника намакне неопходне милионе који су услов да међународни кредитори поново „одреше кесу” и доделе јој обећане кредите. Порески инспектори су неплатише почели да јуре, чак, и кад они покушају да побегну у море.

На острву Родос, где је као и на свим плажама широм Грчке почела озбиљна контрола пословања и провера фискалних рачуна, у средишту драматичне јурњаве нашла се кинеска масерка која је за своје услуге наплаћивала од муштерија по 25 евра, зависно од обима масаже. Она, као и све њене колегинице, на готово свим грчким плажама, редовно, већ годинама, с цртежима у руци – нуди масажу. Цена је као и у регистрованим салонима, од 5 до 25 евра, наравно без ПДВ-а и с плажним угођајем.

Када су се на готово дивљој плажи плажи Цампика на Родосу појавили порески инспектори, масерка је побегла у море. Полиција јој тамо није могла ништа па се једна инспекторка скинула у купаћи костим и запливала према њој. Успела је да Кинескињу на силу довуче до обале, а ту је, због избегавања пореза, већ била у надлежности локалне полиције.

Дакле, дошло је време да се наплате порези с тим што највећи дужници чија су имена објављена остају ван домашаја закона, а плаћају они који немају избора. Ципрасова влада је сама одлучила да све рупе у буџету намирује кроз порезе, верујући да ће тако одобровољити међународне кредиторе. Пракса, међутим, показује другачије.

Иако на данашњем заседању Еврогрупе неће бити главна тема, министар финансија Цакалотос ће у Бриселу, ипак, покушати да издејствује смањење буџетског суфицита од 3,5 одсто који је у тренутној ситуацији, у најмању руку – нереалан. Цакалотос покушава да се избори за суфицит од 2,5 или 2 одсто у наредне четири године, али је, с обзиром на стање у којем се ЕУ налази после брегзита, мало вероватно да је неко спреман да се овог лета бави грчким случајем. По свему судећи, сви разговори о евентуалном олакшавању дужничког бремена се одлажу на неодређени период што Ципрасову владу озбиљно брине.

Утолико пре што је из седишта ММФ-а стигла нова забрињавајућа порука да Атина мора да спроведене нове мере: додатно либерализује тржиште рада, отвори „затворене професије” као што су инжењери, адвокати и лекари, и тиме омогући нова радна места за младе. Истовремено, како је поручила Кристин Лагард, Ципрасова влада мора да додатно смањи плате које су, нагласила је, иако је минималац 548 још међу највишим у ЕУ, да смањи административни систем, настави с отпуштањем у јавном сектору и у складу са захтевима ОЕЦД-а реформише систем лиценцирања за храну, туризам, у индустрији безалкохолних и алкохолних напитака...

Ципрасова влада је истовремено под притиском домаћег незадовољства о чему сведоче последња испитивања јавног мњења према којима Сириза са 11,5 одсто губи популарност и у односу на конзервативну Нову демократију. Већина анкетираних, чак 80 одсто, сматра да Ципрасова влада води погрешну политику.

Премијер Ципрас, међутим, нарочито после посете Кини, сматра да је на правом путу и највише се бави новим изборним законом који предвиђа добијање гласачког права са 17 година, пропорционалну представљеност партија у парламенту, укидање бонуса од 50 посланичких места за првопласирану партију на изборима, нови закон о директном избору председника Грчке... Размишља Ципрас и о референдуму по овим питањима, али, како је рекао „с намером да га добије”.

Припрема и реконструкцију владе, мада то, наводно – није приоритет. Али, судећи по гласинама, промене владе су на видику. У међувремену, има и самоиницијативних оставки оних који се не слажу с курсом владе. Отишао је директор борда међународног аеродрома „Венизелос” Панајотис Румелиотис, како се чује, због неслагања с одлуком да се за наредних двадесет година продужи концесија немачком партнеру. Градоначелник Милоса поднео је оставку јер због проблема с мигрантима, не види како да острво поново постане – привлачна туристичка дестинација.

У међувремену, очајни пензионер у писму председнику Грчке, Прокопису Павлопулосу, пише да с мерама штедње с којима су његови сународници суочени више немају ни за живот ни за лекове. Пензија 83-годишњег Никоса Русинелоса смањена је под притиском мера штедње за 410 евра, и са хиљаду евра, колико он и супруга сада имају, нема новца за основне потребе. Наравно, у грчким, не у нашим условима, јер је овде све много скупље. Од лекова, станарине, струје, пореза... Није случајно Грчка тренутно с ценама основних намирница на другом месту у Европи, раме уз раме с Немачком. Куповна моћ нације смањена је за најмање 35 одсто, а лекови су драстично поскупели.

У писму председнику Павлопулосу пензионер каже да „више нема коме да се обрати” и да не жели да пише влади и премијеру јер они „треба да се стиде због оног што су учинили нацији” а „далеко су од тога да схвате свакодневне проблеме Грка”.

„Оно што од вас тражим је да замолите оне који владају да престану да се осмехују и кад треба и кад не, да покажу бар мало поштовања за оне којима је тешко”, пише пензионер и подсећа да није време за осмехивање, већ за показивање саосећања.

Пензионер пише да је љут, тужан, али и огорчен јер никада није могао да замисли да ће узрок невољама бити – левичарска анархија.

„Желимо да спасемо нашу отаџбину и, ако је то икако могуће, уложићемо у то оно што имамо – нашу последњу наду.”