Poreske dužnike jure i u moru

Od našeg dopisnika
Atina – Grčka je rešila da naplati dugove i po svaku cenu od poreskih obveznika namakne neophodne milione koji su uslov da međunarodni kreditori ponovo „odreše kesu” i dodele joj obećane kredite. Poreski inspektori su neplatiše počeli da jure, čak, i kad oni pokušaju da pobegnu u more.

Na ostrvu Rodos, gde je kao i na svim plažama širom Grčke počela ozbiljna kontrola poslovanja i provera fiskalnih računa, u središtu dramatične jurnjave našla se kineska maserka koja je za svoje usluge naplaćivala od mušterija po 25 evra, zavisno od obima masaže. Ona, kao i sve njene koleginice, na gotovo svim grčkim plažama, redovno, već godinama, s crtežima u ruci – nudi masažu. Cena je kao i u registrovanim salonima, od 5 do 25 evra, naravno bez PDV-a i s plažnim ugođajem.

Kada su se na gotovo divljoj plaži plaži Campika na Rodosu pojavili poreski inspektori, maserka je pobegla u more. Policija joj tamo nije mogla ništa pa se jedna inspektorka skinula u kupaći kostim i zaplivala prema njoj. Uspela je da Kineskinju na silu dovuče do obale, a tu je, zbog izbegavanja poreza, već bila u nadležnosti lokalne policije.

Dakle, došlo je vreme da se naplate porezi s tim što najveći dužnici čija su imena objavljena ostaju van domašaja zakona, a plaćaju oni koji nemaju izbora. Ciprasova vlada je sama odlučila da sve rupe u budžetu namiruje kroz poreze, verujući da će tako odobrovoljiti međunarodne kreditore. Praksa, međutim, pokazuje drugačije.

Iako na današnjem zasedanju Evrogrupe neće biti glavna tema, ministar finansija Cakalotos će u Briselu, ipak, pokušati da izdejstvuje smanjenje budžetskog suficita od 3,5 odsto koji je u trenutnoj situaciji, u najmanju ruku – nerealan. Cakalotos pokušava da se izbori za suficit od 2,5 ili 2 odsto u naredne četiri godine, ali je, s obzirom na stanje u kojem se EU nalazi posle bregzita, malo verovatno da je neko spreman da se ovog leta bavi grčkim slučajem. Po svemu sudeći, svi razgovori o eventualnom olakšavanju dužničkog bremena se odlažu na neodređeni period što Ciprasovu vladu ozbiljno brine.

Utoliko pre što je iz sedišta MMF-a stigla nova zabrinjavajuća poruka da Atina mora da sprovedene nove mere: dodatno liberalizuje tržište rada, otvori „zatvorene profesije” kao što su inženjeri, advokati i lekari, i time omogući nova radna mesta za mlade. Istovremeno, kako je poručila Kristin Lagard, Ciprasova vlada mora da dodatno smanji plate koje su, naglasila je, iako je minimalac 548 još među najvišim u EU, da smanji administrativni sistem, nastavi s otpuštanjem u javnom sektoru i u skladu sa zahtevima OECD-a reformiše sistem licenciranja za hranu, turizam, u industriji bezalkoholnih i alkoholnih napitaka...

Ciprasova vlada je istovremeno pod pritiskom domaćeg nezadovoljstva o čemu svedoče poslednja ispitivanja javnog mnjenja prema kojima Siriza sa 11,5 odsto gubi popularnost i u odnosu na konzervativnu Novu demokratiju. Većina anketiranih, čak 80 odsto, smatra da Ciprasova vlada vodi pogrešnu politiku.

Premijer Cipras, međutim, naročito posle posete Kini, smatra da je na pravom putu i najviše se bavi novim izbornim zakonom koji predviđa dobijanje glasačkog prava sa 17 godina, proporcionalnu predstavljenost partija u parlamentu, ukidanje bonusa od 50 poslaničkih mesta za prvoplasiranu partiju na izborima, novi zakon o direktnom izboru predsednika Grčke... Razmišlja Cipras i o referendumu po ovim pitanjima, ali, kako je rekao „s namerom da ga dobije”.

Priprema i rekonstrukciju vlade, mada to, navodno – nije prioritet. Ali, sudeći po glasinama, promene vlade su na vidiku. U međuvremenu, ima i samoinicijativnih ostavki onih koji se ne slažu s kursom vlade. Otišao je direktor borda međunarodnog aerodroma „Venizelos” Panajotis Rumeliotis, kako se čuje, zbog neslaganja s odlukom da se za narednih dvadeset godina produži koncesija nemačkom partneru. Gradonačelnik Milosa podneo je ostavku jer zbog problema s migrantima, ne vidi kako da ostrvo ponovo postane – privlačna turistička destinacija.

U međuvremenu, očajni penzioner u pismu predsedniku Grčke, Prokopisu Pavlopulosu, piše da s merama štednje s kojima su njegovi sunarodnici suočeni više nemaju ni za život ni za lekove. Penzija 83-godišnjeg Nikosa Rusinelosa smanjena je pod pritiskom mera štednje za 410 evra, i sa hiljadu evra, koliko on i supruga sada imaju, nema novca za osnovne potrebe. Naravno, u grčkim, ne u našim uslovima, jer je ovde sve mnogo skuplje. Od lekova, stanarine, struje, poreza... Nije slučajno Grčka trenutno s cenama osnovnih namirnica na drugom mestu u Evropi, rame uz rame s Nemačkom. Kupovna moć nacije smanjena je za najmanje 35 odsto, a lekovi su drastično poskupeli.

U pismu predsedniku Pavlopulosu penzioner kaže da „više nema kome da se obrati” i da ne želi da piše vladi i premijeru jer oni „treba da se stide zbog onog što su učinili naciji” a „daleko su od toga da shvate svakodnevne probleme Grka”.

„Ono što od vas tražim je da zamolite one koji vladaju da prestanu da se osmehuju i kad treba i kad ne, da pokažu bar malo poštovanja za one kojima je teško”, piše penzioner i podseća da nije vreme za osmehivanje, već za pokazivanje saosećanja.

Penzioner piše da je ljut, tužan, ali i ogorčen jer nikada nije mogao da zamisli da će uzrok nevoljama biti – levičarska anarhija.

„Želimo da spasemo našu otadžbinu i, ako je to ikako moguće, uložićemo u to ono što imamo – našu poslednju nadu.”