Да ли ће ДС преживети унутарстраначке изборе

Платити годишњу чланарину Демократској странци и гласати на непосредним изборима 24. септембра или дићи руке од политике, дилема је Драгане Ковачевић. Она на друштвеним мрежама наводи да је ДС изгубио идентитет, не зна којим се путем креће и која је његова политика.

„Готово све партије се залажу за улазак у ЕУ, за повећање стандарда и отварање радних места. По чему је ДС посебна и другачија у односу на друге странке? Нисам сигурна да ће избор Пајтића, Шутановца или Лутовца то променити јер нико од њих нема личну харизму и енергију која би странку могла да врати на победнички колосек”, написала је ова очито разочарана чланица демократа.

Може ли ДС да преживи унутарстраначке септембарске изборе? Да ли ће кампања утицати да дође до новог цепања ДС-а из којег су настале бројне партије, као што су ДСС, СДС, ЛДП, Нова и ЗЗС или ће поражене стране напустити партију као што су то својевремено урадили Драгољуб Мићуновић, Слободан Вуксановић, па Чедомир Јовановић, Борис Тадић, Драган Ђилас? Сви „Политикини” саговорници из редова демократа уверени су да поражени неће напустити партију и да до нових подела неће доћи.

Потпредседник ДС-а Горан Јешић подсећа да су све социјалдемократске партије после директних избора у региону постале много јаче и снажније.

„Директно изабран председник ДС-а имаће јак легитимитет и мораће да повлачи озбиљне потезе да би странку стабилизовао. Ако до тога не дође, онда ћемо имати много проблема и не знам како ћемо из такве ситуације испливати”, наводи Јешић.

Јешић је сагласан да се странка није снашла у опозицији и залаже се да коначно врати политику коју су изгубили протеклих десет година. Очекује да ће се после унутарстраначких избора 24. септембра ДС окренути себи и донети озбиљан програм који ће поново око себе окупити „средњи слој и све најбоље што има Србија”. Уколико се, пак, то не деси, ДС ће, уверен је Јешић, на следећим изборима тешко поновити и садашње изборне резултате, који су далеко од очекиваних.

Као опасност за страначку председничку изборну трку у којој ће грађани који плате годишњу чланарину моћи непосредно да гласају 24. септембра, Јешић наводи таблоиде и кампању која се против неких функционера ове партије континуирано води.

„Ако неки од претендената за челну функцију у партији почне да дисквалификује партијске противнике, онда ћемо имати много проблема. То би могло да затрује атмосферу у партији и учини кампању прилично прљавом”, каже Јешић.

До сада су кандидатуру за председника странке званично истакли Бојан Пајтић, Драган Шутановац и Зоран Лутовац, а спекулише се да би њиховим стопама могли да крену и Наташа Вучковић и Бранимир Кузмановић. Ипак, ко ће све конкурисати за челну функцију у ДС-у биће познато најкасније 9. септембра у поноћ, када истиче званично пријављивање.

Први је у кампању, још почетком маја, кренуо Драган Шутановац, који је већ два пута обишао бројне одборе, пре свега у Војводини, и кога не само на друштвеним мрежама, већ и у политичким круговима, сматрају за најозбиљнијег претендента за челну функцију ДС-а. Он има подршку Радослава Милојичића Кене и више локалних оперативаца ДС-а, уз чију подршку верује да ће победити 24. септембра. Свој оптимизам темељи на спекулацијама да бивши министар војни има већинску подршку у странци. На питање зашто би гласали за њега, а не за Пајтића или Лутовца, Шутановац каже:

„За разлику од многих функционера који су убеђени да странка дугује њима, ја гледам на политику из другог угла. Ја дугујем ДС-у и ово је покушај да помогнем. Уосталом, Пајтић и ја имамо два различита концепта, а очекујем да људи гласају за промене”, каже Шутановац.

Бојан Пајтић је дуго одлагао расписивање избора, али је зато први предложио програм који се састоји у отвореном страначком залагању за улазак Србије у НАТО, реинтеграцију опозиционих странака европске оријентације у ДС, укључивање синдиката и правно регулисање истополних бракова. Детаљи ове стратегије утаначени су у луксузној Мошиној вили надомак Фрушке горе, а у Пајтићевом тиму се, између осталих, налазе Амир Беслими, Душан Елезовић и Милан Поповић. Они су закључили да би један од најјачих Пајтићевих изборних адута било залагање да се у странку врате СДС Бориса Тадића, Заједно за Србију Душана Петровића, Нова странка Зорана Живковића и ЛДП Чедомира Јовановића (под условом да не уђе власт).

Пре две недеље кандидатуру је поднео и члан политичког савета ДС-а Зоран Лутовац, који је навео да се за лидера странке кандидује на предлог људи чије мишљење поштује, а који сматрају да је ДС-у потребно „кадровско и акционо освежење”. Он је казао да идеју о кандидатури налази међу члановима странке и симпатизерима који сматрају да постоји засићеност људи који су годинама у врху те партије, а да ДС не сме да изневери поверење грађана који су на последњим изборима дали глас тој партији. Његову кандидатуру, коју подржавају члан Политичког савета ДС-а Иван Вујачић и Горица Мојовић, најавио је Горан Јешић, који се заложио да на чело ДС-а дође човек који није компромитован и није био у извршној власти. Јешић је свега три дана пре званичне кандидатуре Лутовца на свом твитер профилу прозвао Пајтића питањем када ће одржати председништво странке, на шта лидер је ДС-а констатовао да је потпредседник странке заборавио на његов број мобилног.

Добри познаваоци прилика у ДС-у највеће шансе дају Драгану Шутановцу, али сумњају да ће већ у првом кругу на изборној скупштини задобити подршку више од половине чланова ове странке.

„Потценити Бојана Пајтића било би погрешно, јер је реч о вештом политичару који је убедљиво победио Драгана Ђиласа. Њему је први циљ да уђе у други круг гласања, да придобије присталице Лутовца и да на крају први прође кроз циљ”, наводи један од функционера ДС-а.