Da li će DS preživeti unutarstranačke izbore

Platiti godišnju članarinu Demokratskoj stranci i glasati na neposrednim izborima 24. septembra ili dići ruke od politike, dilema je Dragane Kovačević. Ona na društvenim mrežama navodi da je DS izgubio identitet, ne zna kojim se putem kreće i koja je njegova politika.

„Gotovo sve partije se zalažu za ulazak u EU, za povećanje standarda i otvaranje radnih mesta. Po čemu je DS posebna i drugačija u odnosu na druge stranke? Nisam sigurna da će izbor Pajtića, Šutanovca ili Lutovca to promeniti jer niko od njih nema ličnu harizmu i energiju koja bi stranku mogla da vrati na pobednički kolosek”, napisala je ova očito razočarana članica demokrata.

Može li DS da preživi unutarstranačke septembarske izbore? Da li će kampanja uticati da dođe do novog cepanja DS-a iz kojeg su nastale brojne partije, kao što su DSS, SDS, LDP, Nova i ZZS ili će poražene strane napustiti partiju kao što su to svojevremeno uradili Dragoljub Mićunović, Slobodan Vuksanović, pa Čedomir Jovanović, Boris Tadić, Dragan Đilas? Svi „Politikini” sagovornici iz redova demokrata uvereni su da poraženi neće napustiti partiju i da do novih podela neće doći.

Potpredsednik DS-a Goran Ješić podseća da su sve socijaldemokratske partije posle direktnih izbora u regionu postale mnogo jače i snažnije.

„Direktno izabran predsednik DS-a imaće jak legitimitet i moraće da povlači ozbiljne poteze da bi stranku stabilizovao. Ako do toga ne dođe, onda ćemo imati mnogo problema i ne znam kako ćemo iz takve situacije isplivati”, navodi Ješić.

Ješić je saglasan da se stranka nije snašla u opoziciji i zalaže se da konačno vrati politiku koju su izgubili proteklih deset godina. Očekuje da će se posle unutarstranačkih izbora 24. septembra DS okrenuti sebi i doneti ozbiljan program koji će ponovo oko sebe okupiti „srednji sloj i sve najbolje što ima Srbija”. Ukoliko se, pak, to ne desi, DS će, uveren je Ješić, na sledećim izborima teško ponoviti i sadašnje izborne rezultate, koji su daleko od očekivanih.

Kao opasnost za stranačku predsedničku izbornu trku u kojoj će građani koji plate godišnju članarinu moći neposredno da glasaju 24. septembra, Ješić navodi tabloide i kampanju koja se protiv nekih funkcionera ove partije kontinuirano vodi.

„Ako neki od pretendenata za čelnu funkciju u partiji počne da diskvalifikuje partijske protivnike, onda ćemo imati mnogo problema. To bi moglo da zatruje atmosferu u partiji i učini kampanju prilično prljavom”, kaže Ješić.

Do sada su kandidaturu za predsednika stranke zvanično istakli Bojan Pajtić, Dragan Šutanovac i Zoran Lutovac, a spekuliše se da bi njihovim stopama mogli da krenu i Nataša Vučković i Branimir Kuzmanović. Ipak, ko će sve konkurisati za čelnu funkciju u DS-u biće poznato najkasnije 9. septembra u ponoć, kada ističe zvanično prijavljivanje.

Prvi je u kampanju, još početkom maja, krenuo Dragan Šutanovac, koji je već dva puta obišao brojne odbore, pre svega u Vojvodini, i koga ne samo na društvenim mrežama, već i u političkim krugovima, smatraju za najozbiljnijeg pretendenta za čelnu funkciju DS-a. On ima podršku Radoslava Milojičića Kene i više lokalnih operativaca DS-a, uz čiju podršku veruje da će pobediti 24. septembra. Svoj optimizam temelji na spekulacijama da bivši ministar vojni ima većinsku podršku u stranci. Na pitanje zašto bi glasali za njega, a ne za Pajtića ili Lutovca, Šutanovac kaže:

„Za razliku od mnogih funkcionera koji su ubeđeni da stranka duguje njima, ja gledam na politiku iz drugog ugla. Ja dugujem DS-u i ovo je pokušaj da pomognem. Uostalom, Pajtić i ja imamo dva različita koncepta, a očekujem da ljudi glasaju za promene”, kaže Šutanovac.

Bojan Pajtić je dugo odlagao raspisivanje izbora, ali je zato prvi predložio program koji se sastoji u otvorenom stranačkom zalaganju za ulazak Srbije u NATO, reintegraciju opozicionih stranaka evropske orijentacije u DS, uključivanje sindikata i pravno regulisanje istopolnih brakova. Detalji ove strategije utanačeni su u luksuznoj Mošinoj vili nadomak Fruške gore, a u Pajtićevom timu se, između ostalih, nalaze Amir Beslimi, Dušan Elezović i Milan Popović. Oni su zaključili da bi jedan od najjačih Pajtićevih izbornih aduta bilo zalaganje da se u stranku vrate SDS Borisa Tadića, Zajedno za Srbiju Dušana Petrovića, Nova stranka Zorana Živkovića i LDP Čedomira Jovanovića (pod uslovom da ne uđe vlast).

Pre dve nedelje kandidaturu je podneo i član političkog saveta DS-a Zoran Lutovac, koji je naveo da se za lidera stranke kandiduje na predlog ljudi čije mišljenje poštuje, a koji smatraju da je DS-u potrebno „kadrovsko i akciono osveženje”. On je kazao da ideju o kandidaturi nalazi među članovima stranke i simpatizerima koji smatraju da postoji zasićenost ljudi koji su godinama u vrhu te partije, a da DS ne sme da izneveri poverenje građana koji su na poslednjim izborima dali glas toj partiji. Njegovu kandidaturu, koju podržavaju član Političkog saveta DS-a Ivan Vujačić i Gorica Mojović, najavio je Goran Ješić, koji se založio da na čelo DS-a dođe čovek koji nije kompromitovan i nije bio u izvršnoj vlasti. Ješić je svega tri dana pre zvanične kandidature Lutovca na svom tviter profilu prozvao Pajtića pitanjem kada će održati predsedništvo stranke, na šta lider je DS-a konstatovao da je potpredsednik stranke zaboravio na njegov broj mobilnog.

Dobri poznavaoci prilika u DS-u najveće šanse daju Draganu Šutanovcu, ali sumnjaju da će već u prvom krugu na izbornoj skupštini zadobiti podršku više od polovine članova ove stranke.

„Potceniti Bojana Pajtića bilo bi pogrešno, jer je reč o veštom političaru koji je ubedljivo pobedio Dragana Đilasa. Njemu je prvi cilj da uđe u drugi krug glasanja, da pridobije pristalice Lutovca i da na kraju prvi prođe kroz cilj”, navodi jedan od funkcionera DS-a.