Немачка битка за власт у Бриселу

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Британско референдумско „не” останку у Европској унији не само да је натерало британског премијера Дејвида Камерона да поднесе оставку већ је уздрмало и фотеље у Бриселу, и то оне у којима седе председник Европске комисије (ЕК) Жан-Клод Јункер и председник Европског парламента (ЕП) Мартин Шулц. „Брегзит” је променио однос снага у ЕУ па тако канцеларка Ангела Меркел и њени демохришћани настоје на све начине да задрже контролу над курсом којим иде ЕУ, у чему им минулих недеља све више сметају управо Јункер и Шулц.

Прошле недеље је лондонски „Сандеј тајмс” објавио да је немачка канцеларка незадовољна Јункеровим поступањем пре и после британског референдума, позивајући се на неименованог немачког министра који је рекао да ће притисак на Јункера „да поднесе оставку бити све већи и канцеларка Меркел ће пре или касније морати тиме да се бави следеће године”. Хитро је ветеран ЦДУ Меркелове и председник Спољнополитичког одбора ЕП рекао да „Немачка не жели да Јункер поднесе оставку и тачка”, што су потврдили и немачке социјалдемократе (СПД).

Међутим, да Јункер није баш омиљен у Берлину показале су три ствари. Прво, он је одмах пожуривао Британце да оду што пре из ЕУ, док је Меркелова отворено заговарала да им се да довољно времена. Друго, покушао је на брзину да постави шефа свог кабинета Мартина Семајра за главног преговарача ЕУ о условима „брегзита”, али је Немачка била бржа па је у Савету ЕУ у којем седе представници држава чланица прогурала одлуку да главни преговарач буде белгијски дипломата Дидије Сувс. Треће, Јункер је покушао да издејствује да склопљени споразум ЕУ и Канаде о зони слободне трговине ратификује само ЕП а не и национални парламенти држава чланица, на шта је Меркелова рекла да у овом осетљивом тренутку то не долази у обзир и да Бундестаг мора да буде укључен у доношење те одлуке.

Луксембуршки политичар са вишедеценијским искуством знао је када се не ваља инатити па је прогутао све шта је рекао, приставши да споразум ратификују и национални парламенти. Тај потез, као и интервјуи у којима овај доказани европски федералиста напрасно говори да сада није време за „више Европе” и још већу интеграцију ЕУ, према свему судећи, засад су му сачували фотељу у Берламону.

И док берлински аналитичари за наводну жељу Берлина да смени Јункера кажу да то није намера Меркелове, јер „ко би на овом свету сада желео још већи хаос”, одлазак Шулца са места председника ЕП не сагледава се тако трагично. Две највеће посланичке групе у ЕП – европских народних партија (ЕПП) и социјалиста и демократа (СиД) – договорили су се да по истеку другог двоипогодишњег мандата социјалдемократе Шулца на чело ЕП почетком 2017. дође неко од „народњака”, али овој промени сада се највише опиру Шулц и немачки СПД будући да у актуелном „брегзитовском” тренутку виде шансу да предводе реформу ЕУ. Осим тога, СПД сматра да ће им останак Шулца на челу ЕП бити значајан и због немачких парламентарних избора који се одржавају у септембру следеће године.

Насупрот томе демохришћански блок ЦДУ–ЦСУ канцеларке Меркел настоји да спречи СПД да гурају у ЕУ у још већу федерализацију и стварање „социјалне Европе”, тако да не чуди да је први удар на Шулцову функцију стигао управо од његовог сународника.

Председник посланичке групе ЕПП и посланик из редова баварске ЦСУ Манфред Вебер је први јавно кренуо у „опраштање” од Шулца. Додуше, Шулц још није најавио да ће се кандидовати за трећи мандат, али у бриселским круговима се управо то очекује. Управо због тога су немачки демохришћани, али и немачка конзервативна штампа, кренули у кампању „пензионисања” Шулца.

„Постоји договор како ће бити извршена промена по истеку његовог мандата. И будући да је господин Шулц частан човек, ја претпостављам да ће се он држати својих обавеза”, рекла је за дневни лист „Велт” Јулија Клекнер, заменица Меркелове на челу ЦДУ.

Док су поједини немачки медији тражили да због „брегзита” оставке поднесу Јункер и Шулц, демохришћански политичари највише циљају Шулца као члана СПД-а са којима су у влади и која ће им бити и највећи такмац на предстојећим изборима.

„СПД се залаже за све што људе љути у вези са ЕУ”, рекао је за „Велт” генерални секретар ЦДУ Петер Таубер, критикујући функционере СПД-а што су се заложили за још јачу интеграцију ЕУ, својеврсно „васпостављање Европе”, при чему би ЕК постала „права влада ЕУ”, а ЕП би добио и горњи дом у којем би седели представници држава чланица.

Демохришћански ветеран и утицајни министар финансија Волфганг Шојбле се запитао шта уопште значи „васпостављање Европе”, заложивши се за хитно решавање проблема а не још већу интеграцију. Иако Шојбле важи за европског федералисту, баш као и Јункер, обојица не сматрају да је сада добро да се све ствари у ЕУ стављају под знак питања и да није време за мењање оснивачких уговора. То је став и Меркелове, што се могло сазнати и из њених изјава, али и интервјуа који је магазину „Шпигл” дао њена „десна рука” Петер Алтмајер.

„Постоје веома различита схватања тога како би ЕУ требало да настави. Многи федералисти желе да искористе ситуацију да ЕУ још више интегришу. Други би да се ниво интеграција врати уназад. Али промена оснивачких уговора ЕУ, као што неки захтевају, тренутно нема никакву шансу јер она једино може бити једногласном одлуком договорена”, истакао је Алтмајер, чиме је практично одбацио Шулцове идеје о „правој влади ЕУ” и дводомном ЕП.

Према сазнањима „Велта”, за демохришћански блок Шулц је безмало персона нон грата, између осталог и зато што у својим говорима критикује тржишну економију и штедњу као модел изласка из економске кризе и позива на већа државна улагања, дакле све због чега се Меркеловој и њеним демохришћанима диже коса на глави.

Шефица посланичке групе ЦСУ у Бундестагу Герда Хаселфелт каже да СПД „пада у типичну социјалистичку матрицу” по којој „када искрсну проблеми то мора бити решено новцем других људи, и мора доћи до централизације и веће моћи владе”.

Иако се типује да ће из редова странака чланица ЕПП Италијан или Француз доћи на чело ЕП, није искључено да то опет буде Немац, и то баш Манфред Вебер, који се минулог викенда за недељно издање најтиражнијег таблоида „Билд” захвалио на савету Јункеру који је у интервјуу за „Шпигл” затражио да Шулц остане на челу ЕП јер „је неопходна стабилност” па се „кључни људи не мењају у време кризе”.

„Ипак, Европски парламент бира свог председника и председника ЕК, а не обрнуто”, рекао је Вебер, истакавши да они имају чврст договор са социјалдемократама.

Ипак, тај чврст договор могао би да падне у воду, јер би доласком неког из ЕПП-а на чело ЕП све три најважније функције на челу ЕУ држали политичари из овог десног страначког блока. Због тога се у Бриселу и даље не искључује могућност да Шулц остана не функцији. А ако не остане, онда га многи већ виде као канцеларског кандидата СПД-а на следећим изборима.