Nemačka bitka za vlast u Briselu

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Britansko referendumsko „ne” ostanku u Evropskoj uniji ne samo da je nateralo britanskog premijera Dejvida Kamerona da podnese ostavku već je uzdrmalo i fotelje u Briselu, i to one u kojima sede predsednik Evropske komisije (EK) Žan-Klod Junker i predsednik Evropskog parlamenta (EP) Martin Šulc. „Bregzit” je promenio odnos snaga u EU pa tako kancelarka Angela Merkel i njeni demohrišćani nastoje na sve načine da zadrže kontrolu nad kursom kojim ide EU, u čemu im minulih nedelja sve više smetaju upravo Junker i Šulc.

Prošle nedelje je londonski „Sandej tajms” objavio da je nemačka kancelarka nezadovoljna Junkerovim postupanjem pre i posle britanskog referenduma, pozivajući se na neimenovanog nemačkog ministra koji je rekao da će pritisak na Junkera „da podnese ostavku biti sve veći i kancelarka Merkel će pre ili kasnije morati time da se bavi sledeće godine”. Hitro je veteran CDU Merkelove i predsednik Spoljnopolitičkog odbora EP rekao da „Nemačka ne želi da Junker podnese ostavku i tačka”, što su potvrdili i nemačke socijaldemokrate (SPD).

Međutim, da Junker nije baš omiljen u Berlinu pokazale su tri stvari. Prvo, on je odmah požurivao Britance da odu što pre iz EU, dok je Merkelova otvoreno zagovarala da im se da dovoljno vremena. Drugo, pokušao je na brzinu da postavi šefa svog kabineta Martina Semajra za glavnog pregovarača EU o uslovima „bregzita”, ali je Nemačka bila brža pa je u Savetu EU u kojem sede predstavnici država članica progurala odluku da glavni pregovarač bude belgijski diplomata Didije Suvs. Treće, Junker je pokušao da izdejstvuje da sklopljeni sporazum EU i Kanade o zoni slobodne trgovine ratifikuje samo EP a ne i nacionalni parlamenti država članica, na šta je Merkelova rekla da u ovom osetljivom trenutku to ne dolazi u obzir i da Bundestag mora da bude uključen u donošenje te odluke.

Luksemburški političar sa višedecenijskim iskustvom znao je kada se ne valja inatiti pa je progutao sve šta je rekao, pristavši da sporazum ratifikuju i nacionalni parlamenti. Taj potez, kao i intervjui u kojima ovaj dokazani evropski federalista naprasno govori da sada nije vreme za „više Evrope” i još veću integraciju EU, prema svemu sudeći, zasad su mu sačuvali fotelju u Berlamonu.

I dok berlinski analitičari za navodnu želju Berlina da smeni Junkera kažu da to nije namera Merkelove, jer „ko bi na ovom svetu sada želeo još veći haos”, odlazak Šulca sa mesta predsednika EP ne sagledava se tako tragično. Dve najveće poslaničke grupe u EP – evropskih narodnih partija (EPP) i socijalista i demokrata (SiD) – dogovorili su se da po isteku drugog dvoipogodišnjeg mandata socijaldemokrate Šulca na čelo EP početkom 2017. dođe neko od „narodnjaka”, ali ovoj promeni sada se najviše opiru Šulc i nemački SPD budući da u aktuelnom „bregzitovskom” trenutku vide šansu da predvode reformu EU. Osim toga, SPD smatra da će im ostanak Šulca na čelu EP biti značajan i zbog nemačkih parlamentarnih izbora koji se održavaju u septembru sledeće godine.

Nasuprot tome demohrišćanski blok CDU–CSU kancelarke Merkel nastoji da spreči SPD da guraju u EU u još veću federalizaciju i stvaranje „socijalne Evrope”, tako da ne čudi da je prvi udar na Šulcovu funkciju stigao upravo od njegovog sunarodnika.

Predsednik poslaničke grupe EPP i poslanik iz redova bavarske CSU Manfred Veber je prvi javno krenuo u „opraštanje” od Šulca. Doduše, Šulc još nije najavio da će se kandidovati za treći mandat, ali u briselskim krugovima se upravo to očekuje. Upravo zbog toga su nemački demohrišćani, ali i nemačka konzervativna štampa, krenuli u kampanju „penzionisanja” Šulca.

„Postoji dogovor kako će biti izvršena promena po isteku njegovog mandata. I budući da je gospodin Šulc častan čovek, ja pretpostavljam da će se on držati svojih obaveza”, rekla je za dnevni list „Velt” Julija Klekner, zamenica Merkelove na čelu CDU.

Dok su pojedini nemački mediji tražili da zbog „bregzita” ostavke podnesu Junker i Šulc, demohrišćanski političari najviše ciljaju Šulca kao člana SPD-a sa kojima su u vladi i koja će im biti i najveći takmac na predstojećim izborima.

„SPD se zalaže za sve što ljude ljuti u vezi sa EU”, rekao je za „Velt” generalni sekretar CDU Peter Tauber, kritikujući funkcionere SPD-a što su se založili za još jaču integraciju EU, svojevrsno „vaspostavljanje Evrope”, pri čemu bi EK postala „prava vlada EU”, a EP bi dobio i gornji dom u kojem bi sedeli predstavnici država članica.

Demohrišćanski veteran i uticajni ministar finansija Volfgang Šojble se zapitao šta uopšte znači „vaspostavljanje Evrope”, založivši se za hitno rešavanje problema a ne još veću integraciju. Iako Šojble važi za evropskog federalistu, baš kao i Junker, obojica ne smatraju da je sada dobro da se sve stvari u EU stavljaju pod znak pitanja i da nije vreme za menjanje osnivačkih ugovora. To je stav i Merkelove, što se moglo saznati i iz njenih izjava, ali i intervjua koji je magazinu „Špigl” dao njena „desna ruka” Peter Altmajer.

„Postoje veoma različita shvatanja toga kako bi EU trebalo da nastavi. Mnogi federalisti žele da iskoriste situaciju da EU još više integrišu. Drugi bi da se nivo integracija vrati unazad. Ali promena osnivačkih ugovora EU, kao što neki zahtevaju, trenutno nema nikakvu šansu jer ona jedino može biti jednoglasnom odlukom dogovorena”, istakao je Altmajer, čime je praktično odbacio Šulcove ideje o „pravoj vladi EU” i dvodomnom EP.

Prema saznanjima „Velta”, za demohrišćanski blok Šulc je bezmalo persona non grata, između ostalog i zato što u svojim govorima kritikuje tržišnu ekonomiju i štednju kao model izlaska iz ekonomske krize i poziva na veća državna ulaganja, dakle sve zbog čega se Merkelovoj i njenim demohrišćanima diže kosa na glavi.

Šefica poslaničke grupe CSU u Bundestagu Gerda Haselfelt kaže da SPD „pada u tipičnu socijalističku matricu” po kojoj „kada iskrsnu problemi to mora biti rešeno novcem drugih ljudi, i mora doći do centralizacije i veće moći vlade”.

Iako se tipuje da će iz redova stranaka članica EPP Italijan ili Francuz doći na čelo EP, nije isključeno da to opet bude Nemac, i to baš Manfred Veber, koji se minulog vikenda za nedeljno izdanje najtiražnijeg tabloida „Bild” zahvalio na savetu Junkeru koji je u intervjuu za „Špigl” zatražio da Šulc ostane na čelu EP jer „je neophodna stabilnost” pa se „ključni ljudi ne menjaju u vreme krize”.

„Ipak, Evropski parlament bira svog predsednika i predsednika EK, a ne obrnuto”, rekao je Veber, istakavši da oni imaju čvrst dogovor sa socijaldemokratama.

Ipak, taj čvrst dogovor mogao bi da padne u vodu, jer bi dolaskom nekog iz EPP-a na čelo EP sve tri najvažnije funkcije na čelu EU držali političari iz ovog desnog stranačkog bloka. Zbog toga se u Briselu i dalje ne isključuje mogućnost da Šulc ostana ne funkciji. A ako ne ostane, onda ga mnogi već vide kao kancelarskog kandidata SPD-a na sledećim izborima.