Потпис са Бриселом подиже рејтинг

Ако Европска унијакрајем априла Србији понуди на потпис Споразум о стабилизацији и придруживању, отвориће широку лепезу могућности за повећање прилива инвестиција. Према претприступним ИПА фондовима за период од 2007. до 2009. године предвиђено је да наша земља за прекогранични развој и помоћ у транзицији, у просеку годишње добије од 170 до 190 милиона евра помоћи.

Како је јуче објаснио Божидар Ђелић, вицепремијер, стицањем статуса кандидата приближавамо се претприступним фондовима за регионални развој, људски капитал и рурални развој.

– Финансијска помоћ ЕУ није стриктно везана за питање статуса одређене земље. Другим речима, споразум који сам потписао у име наше земље од милијарду евра помоћи од 2007. до 2011. године није повезан са Споразумом о стабилизацији и придруживању. С друге стране, јасно је да ће Европска унија разматрати даљи развој ситуације у нашој земљи, да одређени пројекти могу ићи брже или спорије, али оно што је нарочито важно јесте то да добијање статуса кандидата може довести до утростручења тог буџета – објаснио је Ђелић

О коликој је суми реч засад нико не може да предвиди, каже Гордана Лазаревић, помоћник министра финансија, али искуства других земаља говоре да се с добијањем статуса кандидата новчана помоћ ЕУ утростручила, и уосмостручила. Aли, додаје наша саговорница, „чињеница да конкуришете да постанете кандидат као чудо делује на инвеститоре”.

– То невероватно много значи за рејтинг земље. Такође ћемо брже моћи да се прикључујемо разним програмима финансијске подршке. Осим директне, моћи ћемо да рачунамо и на индиректну помоћ. Све су то ствари које се толико не виде на први поглед, али за углед земље много значе – објаснила је Лазаревићева.

Србија је досад као потенцијални кандидат за чланство користила средства из такозваних ИПА претприступних фондова. Тако је прошле године нашој земљи било намењено 176 милиона евра, док је за ову годину издвојен 181 милион евра.

– То не значи да ћемо тај новац и добити. За ову суму конкурише се одређеним пројектима који се вреднују и за њих се добија директна помоћ – објаснила је она.

Укупна финансијска вредност ИПА програма у раздобљу од 2007. до 2013. године износи 11,46 милијарди евра. Овај новац је на располагању кандидатима за чланство у ЕУ (Турска, Хрватска и Македонија) и потенцијалним кандидатима (Србија, Босна и Херцеговина, Албанија и Црна Гора). Наша земља засад може да користи само помоћ у транзиционом процесу и изградњи институција и подршку за регионалну и прекограничну сарадњу. Кад добијемо статус кандидата, отварају нам се врата претприступних фондова за подршку регионалног развоја, развој људских ресурса и рурални развој.

Такође, потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању би многе једностране одлуке ЕУ са Србијом добиле уговорни карактер. Према речима Божидарке Бановић, чланице преговарачког тима за придруживање из Министарства пољопривреде, тиме би уговорени извоз пољопривредних производа добио на сигурности.

– Примера ради, Европска унија је донела одлуку да нам одобри извоз 180.000 тона шећера. Она у било ком тренутку може исто тако да одлучи да прекине са оваквом праксом. Потписивањем споразума такве одлуке добиле би карактер уговора. Постоји и одлука о извозу 8.600 тона јунећег меса и 63.000 хектолитара вина. Све то ће утицати на повећање нашег извоза. Моћи ћемо и да нашу робу преко територије ЕУ испоручујемо трећим земљама, које такође нису чланице – објашњава наша саговорница и додаје да ће бити отворена и листа са производима српског географског подручја на којој ћемо ми моћи да уписујемо и брендирамо своје производе.

Досад су, наводи Бановићева, ракија шљивовица и још неколико врста жестоких алкохолних пића били предмет оваквих преговора.

– Србија је сиромашна земља и нема много могућности за субвенционисање и подстицање пољопривреде. То ће нам овај споразум омогућити. Такође, наш увоз ће бити ослобођен царина. Тако ће многи произвођачи моћи по много јефтинијим ценама да набављају сировине. Наши пољопривредници не треба да се плаше либерализације, јер ће то само утицати на поспешивање производње – указује Бановићева.