Potpis sa Briselom podiže rejting

Ako Evropska unijakrajem aprila Srbiji ponudi na potpis Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, otvoriće široku lepezu mogućnosti za povećanje priliva investicija. Prema pretpristupnim IPA fondovima za period od 2007. do 2009. godine predviđeno je da naša zemlja za prekogranični razvoj i pomoć u tranziciji, u proseku godišnje dobije od 170 do 190 miliona evra pomoći.

Kako je juče objasnio Božidar Đelić, vicepremijer, sticanjem statusa kandidata približavamo se pretpristupnim fondovima za regionalni razvoj, ljudski kapital i ruralni razvoj.

– Finansijska pomoć EU nije striktno vezana za pitanje statusa određene zemlje. Drugim rečima, sporazum koji sam potpisao u ime naše zemlje od milijardu evra pomoći od 2007. do 2011. godine nije povezan sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. S druge strane, jasno je da će Evropska unija razmatrati dalji razvoj situacije u našoj zemlji, da određeni projekti mogu ići brže ili sporije, ali ono što je naročito važno jeste to da dobijanje statusa kandidata može dovesti do utrostručenja tog budžeta – objasnio je Đelić

O kolikoj je sumi reč zasad niko ne može da predvidi, kaže Gordana Lazarević, pomoćnik ministra finansija, ali iskustva drugih zemalja govore da se s dobijanjem statusa kandidata novčana pomoć EU utrostručila, i uosmostručila. Ali, dodaje naša sagovornica, „činjenica da konkurišete da postanete kandidat kao čudo deluje na investitore”.

– To neverovatno mnogo znači za rejting zemlje. Takođe ćemo brže moći da se priključujemo raznim programima finansijske podrške. Osim direktne, moći ćemo da računamo i na indirektnu pomoć. Sve su to stvari koje se toliko ne vide na prvi pogled, ali za ugled zemlje mnogo znače – objasnila je Lazarevićeva.

Srbija je dosad kao potencijalni kandidat za članstvo koristila sredstva iz takozvanih IPA pretpristupnih fondova. Tako je prošle godine našoj zemlji bilo namenjeno 176 miliona evra, dok je za ovu godinu izdvojen 181 milion evra.

– To ne znači da ćemo taj novac i dobiti. Za ovu sumu konkuriše se određenim projektima koji se vrednuju i za njih se dobija direktna pomoć – objasnila je ona.

Ukupna finansijska vrednost IPA programa u razdoblju od 2007. do 2013. godine iznosi 11,46 milijardi evra. Ovaj novac je na raspolaganju kandidatima za članstvo u EU (Turska, Hrvatska i Makedonija) i potencijalnim kandidatima (Srbija, Bosna i Hercegovina, Albanija i Crna Gora). Naša zemlja zasad može da koristi samo pomoć u tranzicionom procesu i izgradnji institucija i podršku za regionalnu i prekograničnu saradnju. Kad dobijemo status kandidata, otvaraju nam se vrata pretpristupnih fondova za podršku regionalnog razvoja, razvoj ljudskih resursa i ruralni razvoj.

Takođe, potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju bi mnoge jednostrane odluke EU sa Srbijom dobile ugovorni karakter. Prema rečima Božidarke Banović, članice pregovaračkog tima za pridruživanje iz Ministarstva poljoprivrede, time bi ugovoreni izvoz poljoprivrednih proizvoda dobio na sigurnosti.

– Primera radi, Evropska unija je donela odluku da nam odobri izvoz 180.000 tona šećera. Ona u bilo kom trenutku može isto tako da odluči da prekine sa ovakvom praksom. Potpisivanjem sporazuma takve odluke dobile bi karakter ugovora. Postoji i odluka o izvozu 8.600 tona junećeg mesa i 63.000 hektolitara vina. Sve to će uticati na povećanje našeg izvoza. Moći ćemo i da našu robu preko teritorije EU isporučujemo trećim zemljama, koje takođe nisu članice – objašnjava naša sagovornica i dodaje da će biti otvorena i lista sa proizvodima srpskog geografskog područja na kojoj ćemo mi moći da upisujemo i brendiramo svoje proizvode.

Dosad su, navodi Banovićeva, rakija šljivovica i još nekoliko vrsta žestokih alkoholnih pića bili predmet ovakvih pregovora.

– Srbija je siromašna zemlja i nema mnogo mogućnosti za subvencionisanje i podsticanje poljoprivrede. To će nam ovaj sporazum omogućiti. Takođe, naš uvoz će biti oslobođen carina. Tako će mnogi proizvođači moći po mnogo jeftinijim cenama da nabavljaju sirovine. Naši poljoprivrednici ne treba da se plaše liberalizacije, jer će to samo uticati na pospešivanje proizvodnje – ukazuje Banovićeva.