Немачка би да буде велесила

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Наши немачки пријатељи су спремни, тако да можемо заједно да изнесемо ову иницијативу, рекао је јуче француски председник Франсоа Оланд, најављујући, уочи традиционалне војне параде поводом Дана пада Бастиље 14. јула, предлог за јачање одбрамбене сарадње у Европи.

„Реч је о томе да се олакшају акције ЕУ изван њених граница, да се повећа безбедност наших партнера и суседа, да заједно развијамо наше способности за реакцију и одвратимо терористичке претње”, рекао је Оланд, истичући да је „на Европљанима да се побрину за властиту безбедност и делују колико год је могуће аутономно”.

Иако је ова идеја постојала још од самих почетака европских интеграција, Французима би се у реализацији ове идеје увек некако испречили „деголисти”, који су попут генерала Шарла де Гола сматрали да би то, као и учешће у командним војним структурама НАТО-а, угрозило француску сувереност и војну независност. У Немачкој, пак, инсистирање на грађењу јаке војске и учешће у међународним војним акцијама деценијама је било табу, пре свега због неславне нацистичке прошлости.

Међутим, одлука Велике Британије да изађе из Европске уније дала је ветар у леђа реализацији ове идеје, будући да је Лондон традиционално био против европске војске, сматрајући да је војна сарадња у оквиру НАТО-а довољна да заштити Европу. Осим тога, и у Немачкој је сазрела идеја да више не жели да у међународним односима има статус „економског џина а политичког патуљка”.

Стога је „брегзит” подстакао да добар део такозване Беле књиге Министарства одбране о немачкој безбедносној политици буде у знаку формирања европске војске и осталих пројеката у ЕУ којима ће се напредовати ка стварању безбедносне о одбрамбене уније. Немачка министарка одбране Урсула фон дер Лајен је на представљању „Беле књиге”, коју је усвојио цео кабинет Ангеле Меркел, указала да је ово досад спречавао Лондон, а да је сада могуће успоставити и европски „цивилно-војни штаб”, који би распоређивао европске војне мисије, али и војномедицинске снаге.

„Из искуства могу да кажем да је у прошлости Британија говорила да неће овакве ствари. То је парализовало Европску унију у погледу спољне и безбедносне политике. То не сме да значи да остатак Европе остаје неактиван, али ми морамо да кренемо напред са овим великим питањима”, рекла је министарка најављујући француско-немачке одбрамбене пројекте и додајући да је Лондон годинама блокирао европске пројекте попут формирања „европске мобилне болнице које су неке државе чланице желеле да остваре како би им била на располагању у кризним подручјима”.

Објашњавајући разлоге за састављање нове „Беле књиге” о безбедносној политици Немачке, Фон дер Лајенова је истакла да је претходна „Бела књига” објављена 2006. „када је Русија била партнер, у Сирији и Либији нису беснели грађански ратови, није било ни Исламске државе, нити сукоба у Украјини и избегличке кризе. Како се наводи у „Белој књизи”, тероризам је главна претња за Немачку при чему ће Немачка преузети одговорност за глобалну безбедност тако што ће помоћи да се превазиђу садашњи и будући безбедносни и хуманитарни изазови.

„Немачка је глобално веома повезана земља која, због своје економске, политичке и војне снаге, има одговорност да активно помогне обликовању светског поретка”, наводи се у овом документу, који многи сагледавају као огромну стратешку промену политике Немачке, која је се под теретом нацистичке прошлости суздржавала да се активније војно ангажује широм света.

Међутим, ово је можда промена на папиру, али у стварности промене у том смеру се догађају још од 1994. када је Савезни уставни суд Немачке дозволио властима да војнике Бундесвера шаље у међународне мировне мисије. Међутим, прва војна ангажовања одмах су била без одобрења Савета безбедности Уједињених нација па су тако немачке снаге у време демохришћанског канцелара Хелмута Кола учествовале у НАТО бомбардовању Републике Српске у БиХ 1995. а потом у време социјалдемократског канцелара Герхарда Шредера у бомбардовању СР Југославије 1999.

Уз учешће у операцијама у Авганистану, то је поприлично „олабавило” традиционално немачко устезање од коришћења војних снага, премда ће потом одбијање да се учествује у бомбардовању Ирака и Либије заговорници интервенционизма оценити као немачки корак уназад. Ипак, Немачка је у минулом периоду не само пристала да учествује у акцији бомбардовања положаја ИД у Сирији већ је разбила још један табу – почела је да наоружава и војно обучава једну страну у сукобу, конкретно Курде.

Али јачањем војних потенцијала и акција Немци заправо желе да повећају своју спољнополитичку моћ па тако истичу да неће одустати од тога да добију стално место у Савету безбедности Уједињених нација, које имају само САД, Русија, Кина, Велика Британија и Француска, што им омогућава право вета на одлуке које доноси ово највише тело светске организације.

Заправо Немачка жели да постане велесила, што је суштински почетком марта на једном страначком скупу и најавила канцеларка Ангела Меркел.

„Немачка би требало да преузме већу улогу на светској политичкој сцени”, рекла је она, додајући да би требало и да прошири свој утицај у свету. „Не би требало да ширимо свој утицај само путем извоза. Морамо да преузмемо више одговорности за оно што се дешава ван европских граница, широм света. То значи више хуманитарне помоћи, већи ангажман у заштити климе, фер трговину и много више од онога што би се догађало у једном затвореном друштву.”

Снажнији немачки политички и војни ангажман на светској политичкој сцени није ипак новина, будући да управо Меркелова са Оландом учествује у преговорима за решавање сукоба у Украјини, док су трупе Бундесвера у акцијама у Сирији, Авганистану, Малију, Косову, Судану, Либерији...

Формирањем својеврсне европске војске Француска и Немачка желе да војнополитички буду независније од Вашингтона, који има пресудну реч у оквиру НАТО-а. Међутим, оно што Немачку удаљава о жеља да буде не само економски већ и војнополитички џин јесте чињеница да је у оквиру алијансе она међу онима који најмањи део свог бруто друштвеног производа (БДП) троше на одбрану.

Па тако чланице НАТО-а имају обавези да на одбрану троше два одсто БДП-а, а Немачка троши тек 1,2 одсто, и то са најављеним повећање од додатних 10 милијарди евра у наредне четири године.

Осим тога, већ неко време у жижи интересовања немачке јавности је и недовољна опремљеност немачких војника, који су због мањка опреме били принуђени да вежбају користећи дрвене штапове уместо пушке.

Прошлог децембра је откривено да је мање од половине немачке флоте од 66 борбених авиона „торнадо” заиста спремно за летење, а годину дана раније исто је утврђено и за 24 од укупно 56 транспортних авионе Бундесвера, који су од кључне важности за мисије у Ираку и западној Африци.

Слични проблеми у квалитету и оперативности утврђени су и код хеликоптера, оклопних транспортера и поморских фрегата, али упркос томе све до најављеног повећања војни буџет није мењан.

Међутим, стручњаци кажу да је то повећање скромно и да неће померити Немачку до статуса војног џина.

Нема безбедности без јаке сарадње са Русијом

Франкфурт, Хајделберг – „Бела књига” немачког министарства одбране износи поприлично избалансиран став према Русији па истиче да се одржива европска безбедност и напредак Европе не може постићи без јаке сарадње са Русијом, иако она сада у очима Немачке представља изазов.

„Због тога је веома важно да у нашим односима са Русијом пронађемо равнотежу између, с једне стране, колективне одбране и повећане флексибилности, и с друге стране, кооперативне безбедности и секторске сарадње”, наводи се у овом документу у којем се истиче и да се „Русија окреће од блиског партнерства са Западом и инсистира на стратешком ривалитету” те да ће, ако не промени курс, „још догледно време представљати изазов за безбедност на нашем континенту”. Према оцени немачког министарства, Русија „отворено доводи у питање мирни европски поредак” својом спремношћу да користи силу за своје интересе и прекраја границе на Криму и у источној Украјини.