Брисел очекује још тежи развод од Лондона

Пале су наде са обе стране Ламанша да ће развод између ЕУ и Велике Британије, кад већ до њега мора да дође, бити обављен елегантно и цивилизовано, онако како се то очекује од старог брачног пара са високим педигреом. Како је ушла у премијерску резиденцију, тако је Тереза Меј просула кофу хладне воде на Европу, а свом досадашњем шефу Дејвиду Камерону забола нож у леђа.

Вест да најватренији и најелоквентнији заговорник раскида веза са Европом Борис Џонсон, „човек који има фобију од Европе”, постаје министар спољних послова, и то у влади Терезе Меј, дојучерашње млаке заговорници останка у заједници, запањила је Брисел и додатно застрашила добар део Британаца. Одмах након неколико минута Мејова је именовала још једног министра „за излазак Британије из ЕУ”.  Нови „цар брегзита” Дејвид Дејвис, некадашњи ривал Дејвида Камерона, дугогодишњи конзервативац десног торијевског крила,  намерава да званично покрене развод тек крајем године или почетком 2017, док би „формално Британија изашла из ЕУ крајем 2018”. Како је раније ове недеље написао на сајту „Конзервативне куће”, о „(британској) преговарачкој стратегији мора претходно добро да се промисли”.

Премијеркино именовање антиевропског тандема изазвало је буру радости у табору брегзиташа, док је Жан-Клод Јункер, председник Европске комисије, на помисао да би Борис Џонсон могао бити шеф дипломатије, изјавио да је такав сценарио раван хорор филму. Сада ће морати да у том хорору заједно са Џонсоном игра главну улогу.

А како ће бракоразводну парницу водити човек који је уочи референдума изјавио да му 28-члана европска заједница личи на творевину какву је хтео да створи Адолф Хитлер, то не може да се наслути ни у кошмарним сновима. Немачки министар финансија Волфганг Шојбле звучао је помирљиво. Он је на вест да је Џонсон нови шеф дипломатије изјавио да је спреман да заборави његове скорашње изјаве.

Али многи европски и амерички медији нису тако заборавни као Шојбле: подсећају да је новоименовани британски министар странце у прошлости називао „црнчићима и канибалима”, да је за Хилари Клинтон рекао да је „садистичка медицинска сестра у болници за душевне болеснике”, или да је у мају освојио награду од хиљаду фунти за песму о сексуалном односу турског председника Реџепа Тајипа Ердогана и козе... За Владимира Путина је казао да је „немилосрдни и манипулативни тиранин... Списак његових метафора тешко би прогутао и продавац на пијаци а камоли дипломатски свет Европе. Француска агенција АФП пише да је Џонсон склон „гафовима и будалаштинама”, док се немачки „Велт” пита није ли ово само неслана шала, а „Шпигл” оцењује да се у Британији руши „кућа од карата”, чиме алудира на америчку серију о махинацијама у вашингтонској елити. „Шпигл” пише о „бесрамној игри британске политичке класе” и констатује да се они (политичари) „занимају за ценкање око позиција, личне амбиције и моћне игре”.

Хоће ли се ексцентрични Борис Џонсон претворити у углађеног дипломату, или ће његов долазак на међународну сцену у горућем тренутку распирити пожар, иако се од преговарача очекује да почну да га гасе?

Чак је и у колевци дипломатије бонтон преко ноћи промењен, па је француски министар спољних послова Жан-Марк Еро изјавио да је „Британија именовала лажова за шефа дипломатије”, док париски „Монд” донекле умирује јавност оцењујући да би Џонсоново постављење могло бити провокација.

Ако би се сви гафови Бориса Џонсона, некадашњег сталног дописника из Брисела, приписали његовом разбарушеном новинарском стилу, оно што највише брине европске лидере јесте то што се у „новог  министра не може имати поверења, што он није поуздан и што његова реч не вреди ништа”, како пише „Гардијан” преносећи коментаре из европских престоница. За овако тежак развод, када се не зна шта ће остати од Европе, и док Шкотска опет најављује нови референдум о одвајању од Британије и останку у ЕУ, потребан је „јасан преговарач коме се може веровати”, додаје лондонски лист. А то је управо оно што Борис Џонсон није.

Доналд Трамп, најизгледнији кандидат републиканаца за председника САД, први је 24. јуна ујутру долетео у Британију да нацији и Џонсону са радошћу честита брегзит. Трамп ће ако буде председник САД изградити висок непробојан зид дуж границе са Мексиком. Није искључено да ће нека таква преграда ускоро бити утврђена и на Ламаншу.

Све ово је тек припрема за тучу. Најжешћи окршај тек следи, кад Лондон буде почео са Бриселом да преговара око поделе имовине и новца. А можда је и добро што је дипломатија скинула рукавице – док их је носила европски преговори нису напредовали ни за милиметар.