Brisel očekuje još teži razvod od Londona

Pale su nade sa obe strane Lamanša da će razvod između EU i Velike Britanije, kad već do njega mora da dođe, biti obavljen elegantno i civilizovano, onako kako se to očekuje od starog bračnog para sa visokim pedigreom. Kako je ušla u premijersku rezidenciju, tako je Tereza Mej prosula kofu hladne vode na Evropu, a svom dosadašnjem šefu Dejvidu Kameronu zabola nož u leđa.

Vest da najvatreniji i najelokventniji zagovornik raskida veza sa Evropom Boris Džonson, „čovek koji ima fobiju od Evrope”, postaje ministar spoljnih poslova, i to u vladi Tereze Mej, dojučerašnje mlake zagovornici ostanka u zajednici, zapanjila je Brisel i dodatno zastrašila dobar deo Britanaca. Odmah nakon nekoliko minuta Mejova je imenovala još jednog ministra „za izlazak Britanije iz EU”.  Novi „car bregzita” Dejvid Dejvis, nekadašnji rival Dejvida Kamerona, dugogodišnji konzervativac desnog torijevskog krila,  namerava da zvanično pokrene razvod tek krajem godine ili početkom 2017, dok bi „formalno Britanija izašla iz EU krajem 2018”. Kako je ranije ove nedelje napisao na sajtu „Konzervativne kuće”, o „(britanskoj) pregovaračkoj strategiji mora prethodno dobro da se promisli”.

Premijerkino imenovanje antievropskog tandema izazvalo je buru radosti u taboru bregzitaša, dok je Žan-Klod Junker, predsednik Evropske komisije, na pomisao da bi Boris Džonson mogao biti šef diplomatije, izjavio da je takav scenario ravan horor filmu. Sada će morati da u tom hororu zajedno sa Džonsonom igra glavnu ulogu.

A kako će brakorazvodnu parnicu voditi čovek koji je uoči referenduma izjavio da mu 28-člana evropska zajednica liči na tvorevinu kakvu je hteo da stvori Adolf Hitler, to ne može da se nasluti ni u košmarnim snovima. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble zvučao je pomirljivo. On je na vest da je Džonson novi šef diplomatije izjavio da je spreman da zaboravi njegove skorašnje izjave.

Ali mnogi evropski i američki mediji nisu tako zaboravni kao Šojble: podsećaju da je novoimenovani britanski ministar strance u prošlosti nazivao „crnčićima i kanibalima”, da je za Hilari Klinton rekao da je „sadistička medicinska sestra u bolnici za duševne bolesnike”, ili da je u maju osvojio nagradu od hiljadu funti za pesmu o seksualnom odnosu turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i koze... Za Vladimira Putina je kazao da je „nemilosrdni i manipulativni tiranin... Spisak njegovih metafora teško bi progutao i prodavac na pijaci a kamoli diplomatski svet Evrope. Francuska agencija AFP piše da je Džonson sklon „gafovima i budalaštinama”, dok se nemački „Velt” pita nije li ovo samo neslana šala, a „Špigl” ocenjuje da se u Britaniji ruši „kuća od karata”, čime aludira na američku seriju o mahinacijama u vašingtonskoj eliti. „Špigl” piše o „besramnoj igri britanske političke klase” i konstatuje da se oni (političari) „zanimaju za cenkanje oko pozicija, lične ambicije i moćne igre”.

Hoće li se ekscentrični Boris Džonson pretvoriti u uglađenog diplomatu, ili će njegov dolazak na međunarodnu scenu u gorućem trenutku raspiriti požar, iako se od pregovarača očekuje da počnu da ga gase?

Čak je i u kolevci diplomatije bonton preko noći promenjen, pa je francuski ministar spoljnih poslova Žan-Mark Ero izjavio da je „Britanija imenovala lažova za šefa diplomatije”, dok pariski „Mond” donekle umiruje javnost ocenjujući da bi Džonsonovo postavljenje moglo biti provokacija.

Ako bi se svi gafovi Borisa Džonsona, nekadašnjeg stalnog dopisnika iz Brisela, pripisali njegovom razbarušenom novinarskom stilu, ono što najviše brine evropske lidere jeste to što se u „novog  ministra ne može imati poverenja, što on nije pouzdan i što njegova reč ne vredi ništa”, kako piše „Gardijan” prenoseći komentare iz evropskih prestonica. Za ovako težak razvod, kada se ne zna šta će ostati od Evrope, i dok Škotska opet najavljuje novi referendum o odvajanju od Britanije i ostanku u EU, potreban je „jasan pregovarač kome se može verovati”, dodaje londonski list. A to je upravo ono što Boris Džonson nije.

Donald Tramp, najizgledniji kandidat republikanaca za predsednika SAD, prvi je 24. juna ujutru doleteo u Britaniju da naciji i Džonsonu sa radošću čestita bregzit. Tramp će ako bude predsednik SAD izgraditi visok neprobojan zid duž granice sa Meksikom. Nije isključeno da će neka takva pregrada uskoro biti utvrđena i na Lamanšu.

Sve ovo je tek priprema za tuču. Najžešći okršaj tek sledi, kad London bude počeo sa Briselom da pregovara oko podele imovine i novca. A možda je i dobro što je diplomatija skinula rukavice – dok ih je nosila evropski pregovori nisu napredovali ni za milimetar.