Зовите ме на посао кад прође лето

Нећу да устајем из кревета за те паре – најчешћи је одговор младих особа са евиденције Националне службе за запошљавање, кад су их из НСЗ пре извесног времена позвали да раде као месари за плату од 20.000 динара у једном трговачком ланцу. Од њих стотину са дипломом средње ветеринарске школе, готово сви су одбили понуђено запослење, а било је и „духовитих” објашњења попут – Ја кољем по кућама за већи новац.

Искуство запослених у НСЗ говори да велики број младих (узраста до 30 година) којима пронађу посао у летњем периоду, уместо да су одушевљени што ће се коначно решити статуса незапосленог лица, на добијену понуду кажу – Ух, па сад идем на море! Да ли тај посао може да сачека до јесени?

Унија послодаваца Србије недавно је изнела да је чак 70 одсто младих неактивно на тржишту рада – не траже посао и спремнији су да седе код куће и добијају џепарац од родитеља. Стручњаци Националне службе за запошљавање кажу да, према подацима Анкете о радној снази за 2015. годину, млађе од 30 година одликује ниска стопа радне активности (29 одсто), која је двоструко нижа у односу на укупно становништво радног узраста (63,4 процента). У преводу, свега трећина младих особа активно тражи посао.

– Стопа незапослености младих до 30 година је 43 одсто, и двоструко је виша у односу на укупно становништво радног узраста (18,5 процената). Са друге стране, стопа запослености младих износи 16,4 одсто и троструко је нижа у односу на становништво радног узраста (52 одсто). То значи да је запослена тек свака шеста особа до 30 година. Ови подаци указују и на неповољан положај младих на тржишту рада – истичу стручњаци Националне службе за запошљавање.

Они примећују да се млади дуже задржавају у систему школовања – живе са родитељима и рачунају на њихову финансијску подршку. У таквој  позицији, један број њих, пре свега високообразованих, дуже остаје незапослен и бира посао који је у вези са стеченим образовањем или је у складу са њиховим интересовањима.

– Од почетка године 47.967 особа из категорије младих до 30 година упућено је послодавцима, на основу пријављених потреба за запошљавањем, које послодавци достављају Националној служби. Наши подаци говоре да је 7099 особа (14,8 одсто) оправдано одбило понуђено запослење, а само 148 лица је неоправдано одбило понуђено запослење – кажу стручњаци Националне службе за запошљавање, уз закључак да бројке понекад оповргавају стереотип да млади не желе да раде.

Искуство запослених у Омладинским задругама сведочи да млади немају радне навике ни превелику мотивацију да зараде џепарац.

– Кад им понудите било који посао који подразумева нешто већи физички напор, као што је рад на утовару робе или брање воћа на некој плантажи, обично нам одговоре да неће то да раде. „Послом по мери” сматрају продају сладоледа, промоцију популарних брендова, дељење летака и евентуално рад у кафићу, и то свега четири до шест сати дневно. И то не цело лето, већ само 15 до 20 дана, да би зарадили џепарац за летовање – каже Никола Милић из Омладинске задруге Булевар.

Наш саговорник додаје да се често дешава да се млади не појаве на послу, а да претходно нису обавестили ни послодавца ни омладинску задругу. Милић каже да нема утисак да је младима стало да оставе добар утисак код послодавца, као да им није циљ да добију препоруку за наредни радни ангажман.

Душан Миленковић, дипломирани политиколог из Центра за спољну политику каже да се велики број његових колега зачуди кад их послодавац пита какво радно искуство су стекли приликом школовања.

– Већина мојих колега након последњег јунског испита пакује кофере и иде на село или на море. Ја сам готово свако лето радио – некад на грађевини како бих зарадио за летовање, некад сам волонтирао зарад богатије радне биографије. У западним земљама, незамисливо је да се факултет заврши а да се нема ниједан дан радног искуства – неки замрзавају факултетску годину да би стекли то искуство, јер знају да ће будући послодавци ценити њихов радни ангажман – истакао је Миленковић на скупу „Каква будућност чека младе људе у Србији?“ који је недавно одржан у организацији Центра за развој Србије.