Победа „Мајкрософта” у борби за приватност

Апетити држава за корисничким подацима из године у годину постају све већи, а једна одлука америчког суда могла би макар делимично да их заузда.

Другостепени суд пресудио је да компанија „Мајкрософт” није дужна да америчким властима ставља на увид дигиталне податке о корисницима које чува изван територије САД-а.

Тиме је преиначена ранија одлука нижег суда у случају покренутом 2014. године због захтева да фирма Била Гејтса достави мејлове корисника осумњиченог за трговину наркотицима које чува у свом рачунском центру у Даблину.

Иако пресуда није коначна, јер се очекује жалба државе, њене последице по заштиту приватности могле би да буду далекосежне, па зато не чуди што су и друге технолошке фирме које прикупљају информације о корисницима с великом пажњом пратиле ову правну битку и подржале „Мајкрософт”.

Одлука је пре свега значајна за такозване „клауд” сервисе, односно за „рачунарство у облаку” – концепт у којем се подаци чувају на серверима на удаљеној локацији, а приступа им се путем интернета.

Став државе, коју је заступало Министарство правде, јесте да је „Мајкрософт” америчка фирма и да је због тога дужан да држави омогући приступ подацима чак и када се чувају изван земље. Логика судија пак била је да закони САД-а могу да важе само унутар њених граница.

Компанија је, с друге стране, тврдила да би због обавезе да држави доставља податке о корисницима, изгубила поверење клијената из иностранства, који онда не би користили њене услуге, бојећи се могућности да њихови лични подаци буду доступни америчким органима.

На страни „Мајкрософта” у овом спору били су „Амазон” – један од највећих светских онлајн трговаца, „Епл”, који се и сам пре неколико месеци нашао у рату против државе због одбијања да откључа телефон терористе одговорног за смрт 14 људи у нападу у Сан Бернардину, као и „Фокс њуз”, „Вашингтон пост”, Си-Ен-Ен и бројне друге организације и појединци.

Иако и ова пресуда штити приватност европских клијената америчких интернет фирми, Европљанима у прилог иде још један пропис чија примена почиње од следећег месеца. Реч је о „Штиту приватности”, којим ЕУ намеће америчким компанијама које послују на Старом континенту обавезу строжег чувања личних података.