Шта бирају библиотекари

Када би читаоци знали који пут пређе књига до библиотеке, када би чули незадовољне издаваче, комисије које састављају списак књига које предлажу библиотекама и библиотекаре који књиге коначно бирају, бојажљиво би ступали у ова здања културе.

Откуп књига за библиотеке је догађај који изазива жестока оспоравања на културној сцени, најпре због квалитета књига које доспевају у библиотеке.

Библиотекари су ове године дали предност популарној литератури над хуманистичким наукама и над квалитетном књижевношћу.

Марина Вулићевић

ДЕВЕТА УМЕТНОСТ

Суперхероји српског стрипа

У до­ба ка­да су на­ста­ли и нај­по­зна­ти­ји кла­сич­ни су­пер­хе­ро­ји, Су­пер­мен (1938) и Бет­мен (1939), пра­ће­ни са ту­шта и тма срод­них ма­ски­ра­них бо­ра­ца про­тив кри­ми­на­ла и ван­ред­но жи­ва стрип про­дук­ци­ја у Бе­о­гра­ду има аде­кват­не пар­ња­ке 

Ве­ро­ват­но пр­ви пра­ви срп­ски су­пер­хе­рој, све са до­ми­но ма­ском, пла­штом и мла­дим по­моћ­ни­ком је­сте „Зи­го­мар” (1939–1941) плод­ног сце­на­ри­сте Бран­ка Ви­ди­ћа и пре­ра­но пре­ми­ну­лог цр­та­ча Ни­ко­ле На­во­је­ва.

Пу­бли­ко­ван с ве­ли­ким успе­хом у стрип ма­га­зи­ну „Ми­ки­је­во цар­ство”, об­ја­вљи­ван је и у Бу­гар­ској, Ита­ли­ји и Ар­ген­ти­ни, а због су­сре­та са сво­јим узо­ром Фан­то­мом (епи­зо­да „Зи­го­мар про­тив Фан­то­ма”), иза­звао је ве­ли­ку па­жњу код фа­но­ва овог ју­на­ка у САД.

Зи­го­мар је та­ко­ђе ви­ше­стру­ко ре­прин­то­ван, а пла­ни­ра се и ње­го­во об­на­вља­ње у но­вим аван­ту­ра­ма.

Павле Зелић

НАКОН БРЕГЗИТА

Разлаз прве и друге Британије

Подела Велике Британије на прву и другу је новији феномен, али прети да преобликује политику острва следеће две деценије.

Земље развијене западне хемисфере су тренутно сведоци нечега што се већ догодило на територији старе Југославије, односно преноса главних механизама политичких промена са идеје економских разлика на идеју политике идентитета.

Након „брегзита” Британија је подељена по географским и демографским линијама које су сличне нашој подели на прву и другу Србију.

Главни политички сукоб више није толико идеолошки, леви или десни, већ зависи од политичких вредности одређених друштвених скупина.

Ана Омаљев

20 ИСПОД 40: ПОРТРЕТИ СРПСКИХ ПИСАЦА

Изазови (само)посматрања: Иван Антић

Читање кратких прича, хтели то или не, подлегне жељи да се потражи јединствено приповедачко становиште које држи у свом видокругу разнолике прозне микроцелине

Неко би помислио да је лако написати кратку причу, не зато што је, наводно, кратка, јер је њена дужина променљива категорија, већ зато што после једноставне претраге и два клика можемо доћи до неколико практичних упутстава за писање, углавном солидно систематизованих, вероватно и корисних.

Ко не воли „како да“ приступ, може да погледа текст Давида Албахарија „Како читати кратку причу“ (опет једно „како“, и још приде део циклуса „Како читати“, одржаног у Народној библиотеци Србије 2003/2004), јер се он одмах оградио од сопственог наслова, не давши нам ни одговор, ни смерницу, али зато приближивши доживљај ове прозне врсте највише могуће.

Управо је Албахари име које се помиње у критици о Ивану Антићу (1981), у поређењу њихових приповедачких позиција (М. Чакаревић) које дели размак од неколико деценија.

Критичарска љубав према контекстима не треба да заведе на поређења и трагања за могућим утицајима, то није потребно за разумевање прозе Ивана Антића.

Драгана Столић

Ексклузивно из Ротердама: Сесил Маклорен Салван

Пут у џезерску недођију

На поподневној сијести у кафеу Морлаки у Перуђи, очекујући наступ Сесил Маклорен Салван на фестивалу „Umbria Jazz”, Еван Хага, млади уредник магазина „JazzTimes”, безобзирно је провоцирао нашу радозналост вестима из Америке.

Девојка, чије би вас име пре асоцирало на неухрањене имитаторке Едит Пјаф по париском метроу, остварила је четвороструки тријумф у годишњим анкетама критичара DownBeat-а, укључујући и награду за најбољи албум „WomanChild”.

Два сата касније сам знао: Сесил, тада двадесетчетворогодишњакиња, окитила се бисерима из историје џеза, блуза и водвиља, да осветли пут чисте љубави и поведе нас у красну џезерску недођију. 

Воја Пантић