Отпис дугова не решава проблем РТБ Бор

Биланси Рударско-топионичарског басена Бор, једног од највећих проблема српске економије, од пре неколико дана лакши су за 900 милиона евра. То је последица Унапред припремљеног плана реорганизације, који је недавно усвојио Привредни суд у Зајечару, а којим је отписан дуг који се гомилао још од педесетих година прошлог века.

Укупан дуг борског гиганта пре отписа достизао је чак 1,2 милијарде евра, што значи да ће у наредних осам година, колико траје репрограм, ова компанија морати да врати 300 милиона евра дуга. То је највеће финансијско реструктурирање дуга неког предузећа у Србији.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, међутим, сматра да ни овај велики отпис дугова неће много помоћи РТБ Бор.

– За то предузеће преосталих 300 милиона евра је превелики терет. РТБ Бор није могао да буде у плусу и кад је цена бакра била много боља, а камоли сада кад је ниска. Преостали дуг углавном представља зајам за нову топионицу. То је позајмица уз гаранцију државе. РТБ Бор тај новац неће моћи да врати, па ће на крају и тих 300 милиона пасти на леђа пореских обвезника – каже Савић.

Држава Србија овако великим отписом дуга сада шаље лошу поруку свима, сматра наш саговорник. Како год да раде менаџери у државним предузећима, какве год губитке да направе, држава ће на крају то да плати, додаје Савић.

– У РТБ Бор имамо и тај проблем у управљању компанијом. Благоје Спасковски био је уз сваку власт и ниједном није направио резултате. Нико се није озбиљно бавио овом компанијом, јер су сматрали да је реч о великој фирми којој држава никад неће дозволити да пропадне – каже Савић.

Према речима Владимира Вучковића, члана Фискалног савета, овај отпис не значи да ће отписаних 900 милиона евра морати да плате грађани Србије.

– Из угла буџета, то је већ „просуто млеко”. Односно, то су приходи који се нису остварили у прошлости и које РТБ Бор никад не би могао да врати. Држава је овим отписом сада само то признала – каже Вучковић.

У програм реструктурирања дуга од 1,2 милијарде евра укључени су матично предузеће, Рудник бакра Бор, Рудник бакра Мајданпек и топионице и рафинације.

Да је преостали износ дуга и даље превелики терет за компанију најбоље говори податак да су пословни приходи прошле године износили 24,3 милијарде динара.

УППР-ом је предвиђен грејс период, односно почек од 12 месеци. У том временском периоду предузеће неће морати да измирује своје обавезе. Овим документом предвиђен је и отпис затезних камата. Међу повериоцима ове компаније су: Фонд за развој, Агенција за осигурање депозита, Народна банка Србије, Републичка дирекција за робне резерве, Министарство финансија, Министарство рударства и енергетике, Министарство одбране, али и пољопривреде и заштите животне средине. РТБ Бор дугује и Републичкој дирекцији за воде, Железницама Србије и ЕПС-у. Међу повериоцима РТБ Бор су и четири банке које су у стечају. То су Борска банка, Београдска, Југобанка и ЈИК банка. У овом документу наглашава се да је отпис дугова необезбеђених повериоца услован. Што значи да ће повериоци РТБ Бор отписати 90 одсто тог дела дуга тек после осам година, и то само уколико предузеће измири десет одсто својих укупних обавеза. Такође, код једног повериоца – Фонда за развој – предвиђена је и конверзија дуга у капитал. Реч је о инвестиционом кредиту у укупном износу од 2,33 милијарде динара, који је ова државна институција РТБ Бор одобрила 2014. године. Тај дуг биће конвертован у власништво, чиме ће Фонд за развој постати већински власник РТБ Бор, наводи се у овом документу.

УППР предвиђа и знатно смањење броја запослених. Тренутно у овој компанији ради 4.729 радника. Предвиђено је да се њихов број у наредних осам година смањи за 1.229. У документу се наводи да на крају отплатног периода број запослених треба да буде мањи од 3.500. Могуће је и додатно смањење броја радника, пише у овом плану.

Комисија за доделу државне помоћи и Комисија за заштиту конкуренције оцениле су да се овим отписом дугова ни на који начин не ремети конкуренција на тржишту, јер је РТБ Бор једини рудник банка у држави, као и да једини поседује топионицу. Тако да се не може сматрати да је компанија на овај начин привилегована.

УППР-ом је предвиђено и увођење професионалног менаџмента. Како се наводи у овом документу, тендер, односно јавни позив, биће расписан у другој половини ове године.