Цена политике „несврстаних”

На релацији Београд–Брисел заварничило је још много пре 18. априла, када је небо изнад Смедерева прошарао ватромет. Пре него што је министар привреде Жељко Сертић пољубио уговор о продаји имовине Железаре „Смедерево” кинеском „Хестилу”, недељама се нагађало да ли ће Европска унија (ЕУ) дати зелено светло Србији за закључење овог важног посла. Преварили су се сви они који су помислили да је проблем решен оног тренутка кад је министар Сертић, с олакшањем, ка небу подигао документ од 1.200 страна.

Заправо, тек од тог тренутка, Брисел је будним оком пратио оно што се дешава у Смедереву. Сада, након што је, Европска комисија (ЕК) по жалби Еурофера, удружења произвођача челика из ЕУ, покренула антидампинг истрагу против Србије, чини се да ће многима пресести свечани ручак који је, након потписивања уговора, премијер Александар Вучић, приредио у вили Обреновића. Поготово ако се зна да су казне које Брисел разрезује за дампинг и кршење конкуренције драконске. Због злоупотребе доминантног положаја на тржишту, ЕК је америчком „Интелу” одредила казну од 1,06 милијарди евра. Далеко од тога да је утицај Железаре „Смедерево” на европску конкуренцију био тако погубан, као у случају ове америчке фирме, која је је кажњена, јер је покушавала с тржишта да истисне свог јединог озбиљног конкурента – АМД. „Интел” је одобравао попусте произвођачима рачунара да купују њене процесоре и тиме реметио конкуренцију на тржишту. Железара „Смедерево”, сумњичи се да је у другој половини 2015. и првој половини 2016. године челик продавала испод цене.

Истина, током 2014. године продаје испод цене јесте било. То показује и финансијски извештај Железаре, који је јавно доступан на сајту Агенције за привредне регистре. Све и да се та пракса наставила 2015. године, на коју се период истраге ЕК односи, тешко је поверовати да је српска челична, која је те године произвела 855.000 тона челика, угрозила Европу која је произвела 160 милиона тона челика. Постоји ли уопште пример у економској историји да је фирма са тржишним уделом од 0,4 одсто направила озбиљну материјалну штету конкуренцији?

О чему је овде заправо реч? Председник Еурофера Аксел Егарт признао је недавно да је заправо кинески „Хестил” узрок њихове забринутости. Ово европско удружење забринуто је због могућности да Железара „Смедерево”, након што ју је преузео кинески „Хестил”, добија индиректне субвенције. Изразио је сумњу да ће кинеска страна увозити јефтин челик у Србију и да ће да одакле пласирати у ЕУ.

За Европу је то велики проблем, јер је управо јефтин кинески челик завио у црно многе европске челичане. Без посла је остало на хиљаде људи широм Европе. Углавном је реч о индустријским подручјима, па је за ЕУ ово и политичко, а не само економско питање. Министар привреде Жељко Сертић негирао је сумње да ће Србија бити кинески тројански коњ за извоз јефтиног челика у Европу. То је потврдио и Сихаи Сонг, директор новоосноване компаније „Хестил Србија“.

Уколико ЕК Железари заиста буде разрезала казну, биће то цена коју ће наша земља платити због политике „несврстаних”, коју спроводи Влада. И то није први пут да Србија извуче дебљи крај у окршају великих сила и из њихових економских ратова изађе као колатерална штета.

Према речима Драгане Митровић, професорке Факултета политичких наука, овакав епилог се могао очекивати.

– Реакција Брисела је потпуно очекивана. То је њихов начин да се изборе са кинеском доминацијом. Србија је за њих, као земља кандидат, лака мета. Постоји велико поље за утицај и притисак на Србију у овом случају – каже професорка Митровић и додаје да је Кина, с друге стране, безобзирни такмац. Званични Пекинг, притиснут унутрашњим проблемима, прекомерну производњу настоји да смањи измештањем у друге земље. Попут Србије, или Бразила.

– Србија треба да настоји да се одупре политичким притисцима који долазе из Европе. Јер, није задатак наше владе да штити интересе европске, већ наше привреде – сматра професорка Митровић.

Проблем је, чини се и то, што исти принципи понекад не важе за нас и земље Европе. То се види на једном другом примеру који је такође предмет надзора администрације из Брисела. А опет је реч о Железари Смедерево. ЕК већ месецима проверава да ли је помоћ коју је српска челичана добијала пре 1. фебруара 2015. године у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању. То практично значи да укупна државна помоћ коју је Железара добила од државе до тог датума не може бити већа од 50 одсто будућих кинеских инвестиција. При том, ЕК ту рачуна и индиректну државну помоћ. Хипотетички то може да значи и јефтинију струју или гас, као и повољнији порески третман. Међутим, сличан став из Брисела нисмо чули када је реч о британском „тата стилу” који је пре неколико месеци запао у проблеме. Ана Соубри, британска секретарка за бизнис, је правдајући се под притиском јавности да влада ништа није учинила да спречи одлазак индијског власника, одговорила да је држава дала све од себе. „Кад су нам тражили да им изађемо у сусрет када је реч о цени енергената, ми смо то учинили. Кад су нам тражили да им изађемо у сусрет када је о дампинг тарифама реч – и то смо урадили. Они су стално померали границе”, рекла је Соубри и тако признала да је индиректне помоћи било. Лондон, због тога није добио пацке. Напротив, Брисел је био изразито толерантан, јер је политички тренутак био осетљив. Било је то уочи референдума на коме је Британија бирала да ли иде или остаје у Унији.

И када је о односима с Русијом реч, Србију врло често критикују европски званичници због тога што овој земљи није увела санкције.

Геостратешке игре блокирале су и пројекат „Јужни ток”. Притиском на Бугарску да од овог пројекта одустане, Србија је остала ван свих гасних токова.