Cena politike „nesvrstanih”

Na relaciji Beograd–Brisel zavarničilo je još mnogo pre 18. aprila, kada je nebo iznad Smedereva prošarao vatromet. Pre nego što je ministar privrede Željko Sertić poljubio ugovor o prodaji imovine Železare „Smederevo” kineskom „Hestilu”, nedeljama se nagađalo da li će Evropska unija (EU) dati zeleno svetlo Srbiji za zaključenje ovog važnog posla. Prevarili su se svi oni koji su pomislili da je problem rešen onog trenutka kad je ministar Sertić, s olakšanjem, ka nebu podigao dokument od 1.200 strana.

Zapravo, tek od tog trenutka, Brisel je budnim okom pratio ono što se dešava u Smederevu. Sada, nakon što je, Evropska komisija (EK) po žalbi Eurofera, udruženja proizvođača čelika iz EU, pokrenula antidamping istragu protiv Srbije, čini se da će mnogima presesti svečani ručak koji je, nakon potpisivanja ugovora, premijer Aleksandar Vučić, priredio u vili Obrenovića. Pogotovo ako se zna da su kazne koje Brisel razrezuje za damping i kršenje konkurencije drakonske. Zbog zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu, EK je američkom „Intelu” odredila kaznu od 1,06 milijardi evra. Daleko od toga da je uticaj Železare „Smederevo” na evropsku konkurenciju bio tako poguban, kao u slučaju ove američke firme, koja je je kažnjena, jer je pokušavala s tržišta da istisne svog jedinog ozbiljnog konkurenta – AMD. „Intel” je odobravao popuste proizvođačima računara da kupuju njene procesore i time remetio konkurenciju na tržištu. Železara „Smederevo”, sumnjiči se da je u drugoj polovini 2015. i prvoj polovini 2016. godine čelik prodavala ispod cene.

Istina, tokom 2014. godine prodaje ispod cene jeste bilo. To pokazuje i finansijski izveštaj Železare, koji je javno dostupan na sajtu Agencije za privredne registre. Sve i da se ta praksa nastavila 2015. godine, na koju se period istrage EK odnosi, teško je poverovati da je srpska čelična, koja je te godine proizvela 855.000 tona čelika, ugrozila Evropu koja je proizvela 160 miliona tona čelika. Postoji li uopšte primer u ekonomskoj istoriji da je firma sa tržišnim udelom od 0,4 odsto napravila ozbiljnu materijalnu štetu konkurenciji?

O čemu je ovde zapravo reč? Predsednik Eurofera Aksel Egart priznao je nedavno da je zapravo kineski „Hestil” uzrok njihove zabrinutosti. Ovo evropsko udruženje zabrinuto je zbog mogućnosti da Železara „Smederevo”, nakon što ju je preuzeo kineski „Hestil”, dobija indirektne subvencije. Izrazio je sumnju da će kineska strana uvoziti jeftin čelik u Srbiju i da će da odakle plasirati u EU.

Za Evropu je to veliki problem, jer je upravo jeftin kineski čelik zavio u crno mnoge evropske čeličane. Bez posla je ostalo na hiljade ljudi širom Evrope. Uglavnom je reč o industrijskim područjima, pa je za EU ovo i političko, a ne samo ekonomsko pitanje. Ministar privrede Željko Sertić negirao je sumnje da će Srbija biti kineski trojanski konj za izvoz jeftinog čelika u Evropu. To je potvrdio i Sihai Song, direktor novoosnovane kompanije „Hestil Srbija“.

Ukoliko EK Železari zaista bude razrezala kaznu, biće to cena koju će naša zemlja platiti zbog politike „nesvrstanih”, koju sprovodi Vlada. I to nije prvi put da Srbija izvuče deblji kraj u okršaju velikih sila i iz njihovih ekonomskih ratova izađe kao kolateralna šteta.

Prema rečima Dragane Mitrović, profesorke Fakulteta političkih nauka, ovakav epilog se mogao očekivati.

– Reakcija Brisela je potpuno očekivana. To je njihov način da se izbore sa kineskom dominacijom. Srbija je za njih, kao zemlja kandidat, laka meta. Postoji veliko polje za uticaj i pritisak na Srbiju u ovom slučaju – kaže profesorka Mitrović i dodaje da je Kina, s druge strane, bezobzirni takmac. Zvanični Peking, pritisnut unutrašnjim problemima, prekomernu proizvodnju nastoji da smanji izmeštanjem u druge zemlje. Poput Srbije, ili Brazila.

– Srbija treba da nastoji da se odupre političkim pritiscima koji dolaze iz Evrope. Jer, nije zadatak naše vlade da štiti interese evropske, već naše privrede – smatra profesorka Mitrović.

Problem je, čini se i to, što isti principi ponekad ne važe za nas i zemlje Evrope. To se vidi na jednom drugom primeru koji je takođe predmet nadzora administracije iz Brisela. A opet je reč o Železari Smederevo. EK već mesecima proverava da li je pomoć koju je srpska čeličana dobijala pre 1. februara 2015. godine u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. To praktično znači da ukupna državna pomoć koju je Železara dobila od države do tog datuma ne može biti veća od 50 odsto budućih kineskih investicija. Pri tom, EK tu računa i indirektnu državnu pomoć. Hipotetički to može da znači i jeftiniju struju ili gas, kao i povoljniji poreski tretman. Međutim, sličan stav iz Brisela nismo čuli kada je reč o britanskom „tata stilu” koji je pre nekoliko meseci zapao u probleme. Ana Soubri, britanska sekretarka za biznis, je pravdajući se pod pritiskom javnosti da vlada ništa nije učinila da spreči odlazak indijskog vlasnika, odgovorila da je država dala sve od sebe. „Kad su nam tražili da im izađemo u susret kada je reč o ceni energenata, mi smo to učinili. Kad su nam tražili da im izađemo u susret kada je o damping tarifama reč – i to smo uradili. Oni su stalno pomerali granice”, rekla je Soubri i tako priznala da je indirektne pomoći bilo. London, zbog toga nije dobio packe. Naprotiv, Brisel je bio izrazito tolerantan, jer je politički trenutak bio osetljiv. Bilo je to uoči referenduma na kome je Britanija birala da li ide ili ostaje u Uniji.

I kada je o odnosima s Rusijom reč, Srbiju vrlo često kritikuju evropski zvaničnici zbog toga što ovoj zemlji nije uvela sankcije.

Geostrateške igre blokirale su i projekat „Južni tok”. Pritiskom na Bugarsku da od ovog projekta odustane, Srbija je ostala van svih gasnih tokova.