Осредњост је смрт филма

Суботица – Аустријски редитељ Урлих Сајдл, примајући ксиноћ на отварању 23. Фестивала европског филма на Палићу награду „Александар Лифка” за укупан уметнички рад из руку директора Фестивала европског филма Радослава Зеленовића, поручио је редитељима да пруже отпор критеријумима масе и филмских квота, позивајући их на уметничку индивидуалност, трвдоглавост и храброст.

Ове редитељеве међу учесницима фестивала су проглашене манифестом јер су дефинисале она уметничка и стваралачка начела који овај фестивал настоји да негује и промовише.  А јуче на прес конференцији Сајдл је поновио и појаснио своје ставове: „Редитељи треба да верују у оно о чему снимају филм и да снимају о оном што сматрају важним. Уметнички филм ће изумрети ако се настави са његовом комерцијализацијом, филмови ће нестати јер је осредњост смрт филма”, рекао је Сајдл.

Познати аустријски редитељ је сада први пут на Палићу мада су његови филмови 2007. и 2012. године приказани на овдашњем фестивалу и награђивани. Захвалан је публици која познаје његове филмове, али каже да то више није посао од кога се може живети, јер биоскопска публика нестаје. Ствараоцу ипак остаје да следи своја уверења, каже Сајдл, а слично сматра и Слободан Шијан, такође добитник награде „Александар Лифка”.

Шијан каже да га је награда охрабила јер то значи да има наде за смех.

– Определио сам се за комедију, хумор као да спорије застарева и дуже остаје ефикасан. Комедија има нешто субверзивно у себи, и то ми је било интересантно, нарочито црни хумор. Бавећи се комедијом, ипак сам настојао да снимам различите филмове. Оно што је занимљиво је да у европском филму нема довољно смеха, иако европска филмографија има значајне ауторе филмске комедије, рекао је Шијан.

Стварање комедије у великој мери почива на сопственом осећају, јер је то увек пут на ивици. „Проблем са комедијом је што увек може да се уради на најдиректнији, најбалналнији начин, и онда улазите у конкуренцију са људима који могу да производе филмове потпуно петпарачки снимљене, али на благајни праве известан успех. Када желиш да направи филм у коме се човек не стиди када се смеје, ниси у равноправној конкуренцији, објашњава Шијан.

Овај аутор каже да окружење није баш пријатељски наклоњено ни њему, ни његовим филмовима, и да настоји да затвори финансијску констуркцију за нови филм „Дислексија” по роману Светислава Басаре „Мајн кампф”.

Због лошег времена уместо на Летњој позорници, отварање и прве пројекције у такмичарском програму фестивала одвијају се у свечаној сали Велике терасе. Приликом рестаурације није уграђена клима што отежава гледање филмова, па су и први фестивалски сусрет са новинарима, организатори искористили да поново да за две и по деценије инфраструктура Палића не успева да држи корак са фестивалом, његовим продором у свет европског филма и бројних гостију који долазе.

– Пре пет година овај фестивал је коштао 450.000 евра, а ове године тек 200. 000, а да при томе ми ништа нисмо променили у структури фестивала, рекао је Радослав Зеленовић.