Да ли се отвара српски Чилкот

„Мислим да ће брзо доћи време да се преиспита не само бомбардовање Ирака, већ и оно што је урађено у Србији 1999”, рекао је Ивица Дачић. Тим исказом шеф српске дипломатије изразио је прижељкивање могућег откривања спољнополитичких „брљотина” западних земаља при одлуци да се бомбардује СРЈ. Није Дачић притом алудирао само на „Чилкотов извештај” у вези с обманама које је уочи инвазије на Ирак британској јавности приредио њен тадашњи премијер Тони Блер, већ и на дводеценијско покровитељство САД над независношћу Косова, које је приликом боравка у Београду поменула Викторија Нуланд.

„Ако је политика једне земље била да се 20 година улаже у независност Косова, онда мислим да морамо да тражимо не само грешке у нашем систему”, закључио је он на београдској конференцији „Глобална стратегија спољне и безбедносне политике ЕУ и западни Балкан”. Дачић је, одговарајући известиоцу Европског парламента Дејвиду Мекалистеру, поручио да пријатељи косовске независности и они који подржавају нешто против Србије, од ње не могу очекивати да својим пријатељима затвара врата и уводи санкције.

Коментаришући ову изјаву, део јавности више наглашава „грешке у нашем систему”, тврдећи да је Дачић на овај начин само прикупљао политичке поене, док неки други сматрају да ће западна јавност свакако пре или касније ставити ову тему на дневни ред.

Председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији Соња Бисерко каже да не верује да ће се тема бомбардовања СРЈ поставити на начин на који је то учињено с инвазијом на Ирак, а Дачићеву изјаву коментарише као „шпекулацију која је пре свега вођена актуелним политичким тренутком у Великој Британији”.

Бисерко за наш лист додаје и да је Србија знатно пре укључивања Американаца у причу изгубила идеју да влада Косовом, али га „држи као аргумент за своје друге аспирације, пре свега у Босни”.

„Већ осамдесетих година говорило се о подели Косова, а 1996. и појединци из САНУ излазе с том идејом. Такође, за време интервенције НАТО-а Душан Батаковић је у једном тексту написао да се Косово спонтано кантонизовало”, сматра Соња Бисерко.

Насупрот томе, потпредседник Дачићевог СПС-а историчар Предраг Марковић напомиње повезаност инвазије на Ирак и НАТО бомбардовања СРЈ које јој је претходило. Ту везу, према његовом мишљењу, управо наглашава и Тони Блер.

„И он (Блер) је тврдио да је Косово супер, а да Ирак баш није Косово, и тако даље. Управо на његовом примеру види се директна веза између та два догађаја јер је привидна победа у Србији била увод у дешавања у Ираку и Авганистану и зачетак политике интервенција”, напомиње Марковић, који је уверен да ће академски и научни кругови у Енглеској и Западној Европи, као и у САД, без обзира на потезе које ће вући Србија, временом констатовати слом такве интервенционистичке политике.

„Кад се једног дана буде говорило о слому политике интервенција, почетак ће бити такозвана хуманитарна интервенција НАТО-а у Србији”, истиче Марковић.

Упитан да прокоментарише тезе „друге Србије” о томе да је репресија Слободана Милошевића над Албанцима допринела бомбардовању, он каже да, „ако су људска права била у питању, Албанци су то могли да реше изласком на изборе и демократским рушењем Милошевића”.

„У томе су могле да их подрже велике силе и кажу им да изађу на изборе, јер нема тог српског политичара којег не би оборило опредељивање албанских гласача”, закључује Марковић.

И аналитичар Милан Николић каже да ће пре или касније сигурно доћи до преиспитивања бомбардовања СРЈ, а можда и ваздушних удара на српске снаге у БиХ 1995. године. Али, додаје, западној јавности је за сада приоритет улога њихових влада у сукобима на Блиском истоку, јер су они довели до драстичнијих последица.

„Већ је било неколико иступа појединаца који су политички или војно били ангажовани у нападу на СРЈ и оценили то као велику грешку против међународних правних узуса. Та тема је, дакле, већ начета, а вероватно ће се у наредних десетак година мало више отворити. Ипак, НАТО бомбардовање СРЈ није изазвало велике последице. Штавише, ни петооктобарске промене и изручење Милошевића Хагу не могу се, како то ради пропаганда, приписати НАТО-у, већ жељи српског народа за демократијом и да се види крај лошем режиму”, сматра Николић.

С друге стране, додаје, интервенцијама у Ираку, Авганистану, Сирији, али и Либији и Египту, „изазван је велики дармар”.

„Цена нафте је жестоко дотерана до неких граница које су, показало се, лоше и за земље које је троше, а ту је и низ покрета насталих као реакција на западно мешање у ствари блискоисточних народа, при чему је Исламска држава један од најгорих. Али нико не може да гарантује да после ње неће доћи нешто још горе”, истиче Николић.

И он, попут Марковића, сматра да је 1999. била зачетак „хуманитарног интервенционизма”, којим је заправо почело гажење дотадашњег поретка у свету.

„Пре или касније неко ће то повезати и рећи да је то била прва грешка и да оно што се представља као резултат бомбардовања нема везе с том интервенцијом”, каже Николић.