Недеља, 21.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Златна слова рокенрола

Златна слова рокенрола
Насловна страна хиљадитог броја часописа "Rolling Stone"

Амерички часопис "Rolling Stone" ове године слави четрдесетогодишњи јубилеј од првог појављивања на киосцима.
Два заљубљеника у рок музику Јан Венер, који се на челу овог гласила налази и дан-данас, и његов пријатељ Ралф Глисон, музички критичар, покренули су магазин у Сан Франциску, престоници "деце цвећа", у новембру 1967. Прича је почела тако што је Венер украо папир са контактима издавачких кућа из локалне радио-станице и позајмио новац од чланова породице своје жене Џејн. Желели су да се упознају са личностима које су свирале њима омиљену музику.
Идеја водиља, која је уз незнатне уступке духу времена спровођена за све време постојања магазина, била је да се пише о "музици и свим оним стварима и ставовима које музика обједињује" како стоји у уводнику првог броја који је штампан у тиражу од 40.000, а продат у нешто мање од шест хиљада.

Упркос тешком почетку, "Rolling Stone" се врло брзо позиционирао на тржишту музичких часописа између магазина музичке индустрије као што је "Billboard", с једне, и разних радикалних хипи часописа тог доба, с друге стране. Иако је делио хипи дух са том врстом штампе, "Rolling Stone" је одбацио радикални политички ангажман и окренуо се озбиљном писању о рок музици, политици и друштвеним феноменима. Пошто пре његовог појављивања није било таквог приступа у понуди, часопис је врло брзо достигао култни статус и ореол најпрестижнијег магазина који се бави поп културом.

Многи будући писци, консултанти и уредници цењених америчких штампаних медија, прве су новинарске кораке начинили управо у "Rolling Stone"-у.

Јасност уређивачке политике и посвећеност том концепту начиниле су од Венера, који је на месту оснивача остао усамљен након што је Глисон преминуо 1975. године, најпожељнијег послодавца међу младим америчким новинарима, фотографима и илустраторима. Долазак Ени Лебовиц на место уредника фотографије дефинисао је изглед и естетику часописа. Ени Лебовиц је цењени фотограф портрета, а њена слика Џона Ленона и Јоко Оно, снимљена само неколико сати пре трагичне Ленонове погибије, за насловну страну часописа публикованог 22. јануара 1981. проглашена је у САД за "најбољу насловну страну у претходних 40 година" у избору "Америчке конференције магазина".

Храбри истраживачки пројекти који су за теме имали шкакљива политичка и друштвена питања утрли су пут популаризацији "гонзо" журнализма у коме су новинари активно учествовали у догађајима о којима су касније писали, стварајући тако феномен "новинарских имена" за шта се превасходно доводи у везу име Хантера Томпсона.

Осим њега, Лестер Бенгс је постао култно име рок журналистике и пионир озбиљне рок критике, док се бивши новинар овог магазина Џо Естерхаз касније прославио као сценариста холивудских хитова "Showgirls" и "Ниске страсти". Непрегледна је листа сарадника који су за свој рад у часопису награђивани престижним струковним признањима.

Појављивање на насловној страни овог часописа високо се цени у шоу-бизнису и звезде га доживљавају као необориви доказ сопственог утицаја и успешности. По броју појављивања на насловницама "Rolling Stone"-а воде "Битлси" са више од тридесет, на другом месту су "Ролингстонси" са више од двадесет, а даље на листи их следе Боб Дилан, Брус Спрингстин, Џими Хендрикс и Мадона са по десет и више насловних страна које су красили њихови ликови. Као пример култа насловне стране часописа довољно говори чињеница да је песма Др Хука "Насловна страна ’Ролингстона’" била хит 1973. године.

Стога не чуди да је тираж овог магазина достизао и више од милион примерака, што је утицало и на премештање часописа из Сан Франциска у Њујорк. Многи пословни људи, на пример Хју Хефнер, власник "Плејбој" корпорације, желели су да га купе. То се ипак није догодило, превасходно захваљујући способности Јана Венера да се увек прилагоди новонасталој ситуацији и промени трендова, успевајући да задржи утицај и углед часописа.

Почетак новог века донео је и проблеме часопису који је бележио пад продаје у оштрој конкуренцији са надирућим мушким магазинима "FHM" и "Maxim". Проблем је решен са више "секси" садржаја, а за новог уредника доведен је бивши уредник "FHM"-а Ед Нидхем.

У ери глобализације, посебна пажња посвећена је међународним издањима листа, која од 2000. бележе процват. Посебна издања "Rolling Stone"-a данас излазе у 13 земаља, а последње у низу су едиције за Јапан и Француску.

Прошле године је изашао хиљадити број листа, а ове године, у склопу прославе јубилеја, направљени су специјални интервјуи са 20 личности које су обележиле доба у коме је магазин излазио, као што су Пол Макартни, Мик Џегер, Џек Николсон, Мајкл Мор и многи други. Осим тога, часопис је поводом обележавања јубилеја посветио специјални двоброј догађањима са "Лета љубави" које се 1967. одиграло у Хејт Ешбури дистрикту у Сан Франциску.

Својим утицајем на обликовање и промишљање поп културе "Rolling Stone" је себи обезбедио почасно место у њеној историји.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.