Како северњаци свирају Дебисија

Аранђеловац – Коначно се, после много година, на аранђеловачкој Смотри „Мермер и звуци“ чуло једно велико симфонијско тело – ВУ оркестар из Холандије под вођством диригента Дана Адмирала који је своје умеће стицао код славног Киртила Кондрашина и који је (као и наши Живојин Здравковић и Бојан Суђић) и обоиста.

Посебна занимљивост овог оркестра, основаног 1962. године, јесте што су његови чланови студенти али не музичке академије него разних других факултета – они ће сутра бити лекари, инжењери, правници, биолози, али са заједничким именитељем – волеће музику и сигурно ће се сећати путовања у различите земље за време распуста, а ове године – избор је пао на Србију.

Њихов програм био је претежак за скуп осамдесетак младих аматера.

Интерпретирали су Дебисијеву „Иберију“ на начин како северњаци свирају медитеранске ритмове: одмерено, избројано, али без јужњачке страсти и импресионистички разуђеног спектра боја. Француски композитор је ово дело писао под утицајем шпанског колеге и пријатеља Мануела де Фаље, који је дошао у Париз са намером да остане само пар недеља, а остао је читавих седам година, другујући са француским ауторима, Равелом, Дебисијем, Полом Дика. Дебиси је осетио шпанску нит изнутра и сјајно је пренео у своју „Иберију“!

Остала дела била су мање захтевна, не у техничком него у изражајном смислу. Равелов „La Valse“, настао у Бечу, под утицајем незаборавних дела Јохана Штрауса Млађег и једно од последњих дела Сергеја Рахмањинова, троставачне „Симфонијске игре“, настале три године пре смрти 1940. на Беверли хилсу, где је његова стваралачка (у сваком сегменту дубоко руска) имагинација готово сасвим усахнула.

Oркестар аматера је свирао класична дела, а професионалци евергрин и џез композиције!

Бенд Rocher, који je 2010. oснован као дуо у саставу Радмила Вардалић, виолинисткиња, и Дејан Роквић, виолиста, прерастао је у квартет, и у бенд. Нашој младој виолинисткињи (која је учила и клавир и соло певање) и виолисти (првом виолисти Симфонијског оркестра РТС) придружили су се и виолиниста Ђорђе Пантелић, контрабасиста Војислав Деспотовић и перкусиониста са Кубе Лазаро дел Торо Вега, који је своје умеће показао на двоцифреном броју инструмената.

Све време свирају са осмехом, ширећи и на публику осећај колико је дивно бавити се овим послом. „Пресвлачили“ су се и у „Црног Орфеја“ и у „Пинк Пантера“, поцртавајући ритмове танга, блуза, самбе, одлажући гудала и узимајући своје инструменте као да су гитаре и уносећи у публику топли оптимизам. Остављају утисак слатког у свим чулима, баш као и бомбоне по којима су назвали свој бенд.

Земунски камерни оркестар, основан 2004, донео је синтезу претходних концерата.

Као да су се уметници на овогодишњој Смотри држали Хегеловог тројединства! „ВУ“ оркестар је био својеврсна теза: аматери са изразито класичним програмом и диригентом без палице, Rocher квартет, разуме се, без диригента, прави професионалци, а свирају (додуше врхунски) дела забавног жанра као антитеза, а Земунски камерни оркестар који је синтеза и у избору програма и у споју класичног и популарног и у синтези општег уметничког чина, диригент је и најављивао програм, сјајно комуницирајући са публиком (која му је на крају приредила стојеће овације), узимао и даире са прапорцима и триангл, све у циљу да им приближи оно што сам обожава, на начин како је то својевремено радио и његов велики колега и бескрајни шармер Леонард Бернштајн (и Ђорђе Станковић се усавршавао у Сједињеним Америчким Државама), шетајући делима по разним земљама и континентима, од Баха, Бетовена, Чајковског, Брамса и Бартока до филмске и циганске музике подижући температуру за више степени у хладној јулској ноћи под Букуљом.