Дачић: У Хрватској патолошки оптерећени Србијом

„Понашање одлазеће хрватске владе превазишло‎ је све границе нормалног”, оценио је први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић поводом претњи из Загреба да ће применити оштре контрамере, укључујући и блокаду свих преговора у процесу приступању ЕУ, уколико Србија ухапси неког хрватског грађанина под оптужбом за ратне злочине.

„Реторика, речник и нескривена мржња која зрачи из сваке њихове изјаве и наступа више није само потреба предизборне кампање у Хрватској, већ израз патолошке оптерећености Србијом и антисрпске хистерије у Хрватској, чији је предводник хрватска влада. Са Србијом се не може тако понашати, то не дозвољавамо никоме, ни најмоћнијим земљама, а камоли Хрватској, која не може да обрани ни десет ћириличних табли, у којој се усташки фашистички поздрав и даље пролама на јавним манифестацијама”, поручио је Дачић у саопштењу.

Он је запитао званични Загреб зашто се у Бриселу не хвале тиме, него „ћуте као заливени и трпе критике од водећих људи ЕУ и САД што покушавају да саплићу Србију”. Он је упитао и да ли њихова влада има нечим другим да се бави осим што распаљује мржњу према Србији и Србима.

„То што се премијер Вучић састао са председницом Хрватске и што не дозвољавамо себи да се понашамо као хрватска влада знак је наше снаге, а не слабости. Лако је ширити мржњу, тешко је мирити људе. Количина лажи о томе шта Србија наводно мора да уради обрнуто је пропорционална оном што стварно пише у мерилима за отварање поглавља са Србијом. Хрватска прво нек убеди више од десет земаља ЕУ у којој постоји универзална јурисдикција о ратним злочинима, између осталог Немачку. Како им није сметало када се за злочине у бившој СФРЈ судило у Данској, Холандији, Швајцарској или Немачкој? Или како им није сметало када је суђено по том закону за злочин на Овчари, у Ловасу, Зворнику?”, наводи Дачић и поручује да је крајње време да се хрватска влада уразуми, да прекине ово прљаво казалиште за домаћу јавност које наноси штету целом региону.

Потпредседник Владе Србије Расим Љајић изјавио је да Хрватска неће моћи да блокира Србију на европском путу уколико сарађујемо са Бриселом и као савезнике имамо преостале земље ЕУ. „Ако имате 27 земаља на једној страни, које су вам савезник у процесу придруживања, Хрватска неће моћи ништа да уради, без обзира на њихово крајње непринципијелно понашање”, оценио је Љајић.

Он је, у изјави новинарима, коју је пренео Танјуг, истакао да Србија не треба да уђе у вербални сукоб, који у Хрватској очито неки желе да изазову, и приметио да је Србија увек тема током предизборних кампања у Хрватској.

Понављајући претње које је ових дана упутио, технички министар за спољне послове Хрватске Миро Ковач питао је да ли је Београд покренуо истрагу о, како каже, ракетирању Банских двора, када су пилоти ЈНА „имали задатак потпуно да униште политичко вођство Хрватске и убију председника Фрању Туђмана”.

У опширном интервјуу загребачком „Јутарњем листу”, готово у целости посвећеном Србији и поглављима 23 и 24, а који је пренела поменута агенција, Ковач најављује да ће конститутивна седница владине комисије, која ће пратити извршавање обавеза Београда, бити одржана већ наредне седмице. Поред тога, најавио је да ће одлазећа влада наредне седмице позвати Владу Србије да почне с извршавањем тих обавеза.

Упитан да ли то значи да Хрватска од Србије тражи да укине надлежност закона над хрватским грађанима, Ковач одговара потврдно и додаје да Србија тај закон мора најпре да суспендује, а на крају и да га укине. „Све је јасно уписано у прелазним мерилима. Србија ће морати све то да испуни ако жели напредовати према ЕУ”, поновио је он и додао да техничка влада потпуно разуме хрватске бранитеље и њихова удружења.

Упитан да коментарише изјаве комесара Јоханеса Хана и премијера Александра Вучића у Бриселу, Ковач је казао да он њих не може да спречи да дају „свакојаке изјаве”. „Оно што је за нас једино важно јесте да сада имамо заједничку позицију ЕУ, која обавезује све нас чланице у односу на Србију. Очекујемо да Србија те обавезе почне да спроводи и само нас то занима. А српску владу позивамо да буде рационална и не шири погрешна тумачења. Хрватска је та која је седела за бриселским столом и преговарала, Србија није. Наше ће тумачење садржаја и испуњења обавеза бити меродавно, а не оно Србије”, рекао је Ковач.

Да Србија тражи да се не примењује Закон о универзалној јурисдикцији, као што чини Хрватска, била би предмет осуде читаве међународне заједнице, изјавио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин. „Данас се суди нацистима из Другог светског рата, који имају близу 100 година, и без пардона им се суди, а сада одједном ово представља проблем. Да је то рекла Србија, ми бисмо били предмет осуде читаве међународне заједнице, тражили би да нас избришу са мапе и Србији не би допустили да постоји”, рекао је Вулин за ТВ Пинк, уз истицање да тај „фамозни” закон постоји већ 10 година, а да је сада „одједном” важан.

„Ратни злочини нису нешто што треба мерити границама. Не мислим да је прихватљиво да у 21. веку мислите да не можете неког да процесуирате зато што је Хрват или бранитељ. Ма немој, да ли си вршио кривично дело ратног злочина? Ако јеси, онда је то разлог за истрагу, затвор. Ако ниси, ниси”, рекао је Вулин, наводећи и да је реалност да је много већа казна за учешће у криволову него за злочин у Медачком џепу или Пакрачкој пољани, а да ће Србија наставити да се понаша одговорно и разумно.

Мариника Тепић, председник Одбора Скупштине Србије за европске интеграције, каже за наш лист да јој није познато да је у некој земљи чланици ЕУ до сада формирана комисија попут оне у Хрватској. „Формирање те комисије је као да Хрватска не верује европским органима који ће надзирати спровођење обавеза из поглавља 23 и 24, већ да она мора додатно то да контролише”, оцењује Тепић.

Поводом чињенице да неки формирање ове комисије тумаче ипак као интерну ствар, Тепић каже: „Не знам која је то интерна ствар натерала Хрватску да посегне за реториком која је наступила, и након објаве да се са Србијом отварају поглавља, па и ове комисије, осим да је та интерна ствар у вези са предизборном кампањом у тој земљи.”

Дагмар Репчекова: Проблеме Србије и Хрватске решавати билатерално

„Сматрамо да проблеми између две државе у првом реду треба да се реше билатерално, а тек онда на међународној основи. То што је Хрватска дала пристанак за отварање поглавља 23 и 24 показује да одређена питања, која представљају проблем у односима две комшијске  државе, могу да се реше. Коначно, и споразум између Колинде Грабар Китаровић и Александра Вучића то јасно потврђује”, каже амбасадорка Словачке Дагмар Репчекова, одговарајући на молбу „Политике” да прокоментарише претње Хрватске да ће блокирати Србију у ЕУ преговорима на свим нивоима ако Београд ухапси неког хрватског држављанина по српском закону чију измену Загреб одраније тражи.

Репчекова каже и да се Словачка као председавајућа Савета ЕУ обавезала да буде поштени посредник и да ће се зато „максимално трудити” да приближи мишљења свих 28 држава ЕУ у вези са сваким питањем које се тиче уније, укључујући и процес проширења, и у његовом оквиру и преговарања Србије са ЕУ. „То је примарни задатак председавајуће земље”, нагласила је она. Д. Б.

Ратни злочинци се морају гонити без дискриминације

У Заједничкој позицији ЕУ о правосуђу и основним правима, која је у Бриселу прихваћена, а чији се незваничан превод налази на сајту Канцеларије за европске интеграције, каже се, између осталог, кад је реч о процесуирању случајева ратних злочина на националном нивоу: „ЕУ подвлачи потребу за смисленом регионалном сарадњом и добросуседским односима у поступању с ратним злочинима, укључујући и циљ да се избегну сукоби надлежности. Сходно томе, као што предвиђа резолуција Европског парламента из фебруара 2016, сви нерешени проблеми у том смислу морају бити у потпуности решени. Ратни злочинци се морају гонити без дискриминације.”

ЕУ, такође, подсећа Србију на правне тековине о правима жртава и позива је да пренесе правне тековине „много пре приступања”. Затим наводи: „ЕУ подсећа на то да придаје велику важност сталној конструктивној сарадњи са другим државама у региону, укључујући и сарадњу у погледу несталих лица.” На крају се истиче да је „важност видљивог напретка у овој области не само у интересу правосуђа у Србији већ и да би се помогао процес помирења, како у Србији, тако и у региону”.