Dačić: U Hrvatskoj patološki opterećeni Srbijom

„Ponašanje odlazeće hrvatske vlade prevazišlo‎ je sve granice normalnog”, ocenio je prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić povodom pretnji iz Zagreba da će primeniti oštre kontramere, uključujući i blokadu svih pregovora u procesu pristupanju EU, ukoliko Srbija uhapsi nekog hrvatskog građanina pod optužbom za ratne zločine.

„Retorika, rečnik i neskrivena mržnja koja zrači iz svake njihove izjave i nastupa više nije samo potreba predizborne kampanje u Hrvatskoj, već izraz patološke opterećenosti Srbijom i antisrpske histerije u Hrvatskoj, čiji je predvodnik hrvatska vlada. Sa Srbijom se ne može tako ponašati, to ne dozvoljavamo nikome, ni najmoćnijim zemljama, a kamoli Hrvatskoj, koja ne može da obrani ni deset ćiriličnih tabli, u kojoj se ustaški fašistički pozdrav i dalje prolama na javnim manifestacijama”, poručio je Dačić u saopštenju.

On je zapitao zvanični Zagreb zašto se u Briselu ne hvale time, nego „ćute kao zaliveni i trpe kritike od vodećih ljudi EU i SAD što pokušavaju da sapliću Srbiju”. On je upitao i da li njihova vlada ima nečim drugim da se bavi osim što raspaljuje mržnju prema Srbiji i Srbima.

„To što se premijer Vučić sastao sa predsednicom Hrvatske i što ne dozvoljavamo sebi da se ponašamo kao hrvatska vlada znak je naše snage, a ne slabosti. Lako je širiti mržnju, teško je miriti ljude. Količina laži o tome šta Srbija navodno mora da uradi obrnuto je proporcionalna onom što stvarno piše u merilima za otvaranje poglavlja sa Srbijom. Hrvatska prvo nek ubedi više od deset zemalja EU u kojoj postoji univerzalna jurisdikcija o ratnim zločinima, između ostalog Nemačku. Kako im nije smetalo kada se za zločine u bivšoj SFRJ sudilo u Danskoj, Holandiji, Švajcarskoj ili Nemačkoj? Ili kako im nije smetalo kada je suđeno po tom zakonu za zločin na Ovčari, u Lovasu, Zvorniku?”, navodi Dačić i poručuje da je krajnje vreme da se hrvatska vlada urazumi, da prekine ovo prljavo kazalište za domaću javnost koje nanosi štetu celom regionu.

Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić izjavio je da Hrvatska neće moći da blokira Srbiju na evropskom putu ukoliko sarađujemo sa Briselom i kao saveznike imamo preostale zemlje EU. „Ako imate 27 zemalja na jednoj strani, koje su vam saveznik u procesu pridruživanja, Hrvatska neće moći ništa da uradi, bez obzira na njihovo krajnje neprincipijelno ponašanje”, ocenio je Ljajić.

On je, u izjavi novinarima, koju je preneo Tanjug, istakao da Srbija ne treba da uđe u verbalni sukob, koji u Hrvatskoj očito neki žele da izazovu, i primetio da je Srbija uvek tema tokom predizbornih kampanja u Hrvatskoj.

Ponavljajući pretnje koje je ovih dana uputio, tehnički ministar za spoljne poslove Hrvatske Miro Kovač pitao je da li je Beograd pokrenuo istragu o, kako kaže, raketiranju Banskih dvora, kada su piloti JNA „imali zadatak potpuno da unište političko vođstvo Hrvatske i ubiju predsednika Franju Tuđmana”.

U opširnom intervjuu zagrebačkom „Jutarnjem listu”, gotovo u celosti posvećenom Srbiji i poglavljima 23 i 24, a koji je prenela pomenuta agencija, Kovač najavljuje da će konstitutivna sednica vladine komisije, koja će pratiti izvršavanje obaveza Beograda, biti održana već naredne sedmice. Pored toga, najavio je da će odlazeća vlada naredne sedmice pozvati Vladu Srbije da počne s izvršavanjem tih obaveza.

Upitan da li to znači da Hrvatska od Srbije traži da ukine nadležnost zakona nad hrvatskim građanima, Kovač odgovara potvrdno i dodaje da Srbija taj zakon mora najpre da suspenduje, a na kraju i da ga ukine. „Sve je jasno upisano u prelaznim merilima. Srbija će morati sve to da ispuni ako želi napredovati prema EU”, ponovio je on i dodao da tehnička vlada potpuno razume hrvatske branitelje i njihova udruženja.

Upitan da komentariše izjave komesara Johanesa Hana i premijera Aleksandra Vučića u Briselu, Kovač je kazao da on njih ne može da spreči da daju „svakojake izjave”. „Ono što je za nas jedino važno jeste da sada imamo zajedničku poziciju EU, koja obavezuje sve nas članice u odnosu na Srbiju. Očekujemo da Srbija te obaveze počne da sprovodi i samo nas to zanima. A srpsku vladu pozivamo da bude racionalna i ne širi pogrešna tumačenja. Hrvatska je ta koja je sedela za briselskim stolom i pregovarala, Srbija nije. Naše će tumačenje sadržaja i ispunjenja obaveza biti merodavno, a ne ono Srbije”, rekao je Kovač.

Da Srbija traži da se ne primenjuje Zakon o univerzalnoj jurisdikciji, kao što čini Hrvatska, bila bi predmet osude čitave međunarodne zajednice, izjavio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin. „Danas se sudi nacistima iz Drugog svetskog rata, koji imaju blizu 100 godina, i bez pardona im se sudi, a sada odjednom ovo predstavlja problem. Da je to rekla Srbija, mi bismo bili predmet osude čitave međunarodne zajednice, tražili bi da nas izbrišu sa mape i Srbiji ne bi dopustili da postoji”, rekao je Vulin za TV Pink, uz isticanje da taj „famozni” zakon postoji već 10 godina, a da je sada „odjednom” važan.

„Ratni zločini nisu nešto što treba meriti granicama. Ne mislim da je prihvatljivo da u 21. veku mislite da ne možete nekog da procesuirate zato što je Hrvat ili branitelj. Ma nemoj, da li si vršio krivično delo ratnog zločina? Ako jesi, onda je to razlog za istragu, zatvor. Ako nisi, nisi”, rekao je Vulin, navodeći i da je realnost da je mnogo veća kazna za učešće u krivolovu nego za zločin u Medačkom džepu ili Pakračkoj poljani, a da će Srbija nastaviti da se ponaša odgovorno i razumno.

Marinika Tepić, predsednik Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije, kaže za naš list da joj nije poznato da je u nekoj zemlji članici EU do sada formirana komisija poput one u Hrvatskoj. „Formiranje te komisije je kao da Hrvatska ne veruje evropskim organima koji će nadzirati sprovođenje obaveza iz poglavlja 23 i 24, već da ona mora dodatno to da kontroliše”, ocenjuje Tepić.

Povodom činjenice da neki formiranje ove komisije tumače ipak kao internu stvar, Tepić kaže: „Ne znam koja je to interna stvar naterala Hrvatsku da posegne za retorikom koja je nastupila, i nakon objave da se sa Srbijom otvaraju poglavlja, pa i ove komisije, osim da je ta interna stvar u vezi sa predizbornom kampanjom u toj zemlji.”

Dagmar Repčekova: Probleme Srbije i Hrvatske rešavati bilateralno

„Smatramo da problemi između dve države u prvom redu treba da se reše bilateralno, a tek onda na međunarodnoj osnovi. To što je Hrvatska dala pristanak za otvaranje poglavlja 23 i 24 pokazuje da određena pitanja, koja predstavljaju problem u odnosima dve komšijske  države, mogu da se reše. Konačno, i sporazum između Kolinde Grabar Kitarović i Aleksandra Vučića to jasno potvrđuje”, kaže ambasadorka Slovačke Dagmar Repčekova, odgovarajući na molbu „Politike” da prokomentariše pretnje Hrvatske da će blokirati Srbiju u EU pregovorima na svim nivoima ako Beograd uhapsi nekog hrvatskog državljanina po srpskom zakonu čiju izmenu Zagreb odranije traži.

Repčekova kaže i da se Slovačka kao predsedavajuća Saveta EU obavezala da bude pošteni posrednik i da će se zato „maksimalno truditi” da približi mišljenja svih 28 država EU u vezi sa svakim pitanjem koje se tiče unije, uključujući i proces proširenja, i u njegovom okviru i pregovaranja Srbije sa EU. „To je primarni zadatak predsedavajuće zemlje”, naglasila je ona. D. B.

Ratni zločinci se moraju goniti bez diskriminacije

U Zajedničkoj poziciji EU o pravosuđu i osnovnim pravima, koja je u Briselu prihvaćena, a čiji se nezvaničan prevod nalazi na sajtu Kancelarije za evropske integracije, kaže se, između ostalog, kad je reč o procesuiranju slučajeva ratnih zločina na nacionalnom nivou: „EU podvlači potrebu za smislenom regionalnom saradnjom i dobrosusedskim odnosima u postupanju s ratnim zločinima, uključujući i cilj da se izbegnu sukobi nadležnosti. Shodno tome, kao što predviđa rezolucija Evropskog parlamenta iz februara 2016, svi nerešeni problemi u tom smislu moraju biti u potpunosti rešeni. Ratni zločinci se moraju goniti bez diskriminacije.”

EU, takođe, podseća Srbiju na pravne tekovine o pravima žrtava i poziva je da prenese pravne tekovine „mnogo pre pristupanja”. Zatim navodi: „EU podseća na to da pridaje veliku važnost stalnoj konstruktivnoj saradnji sa drugim državama u regionu, uključujući i saradnju u pogledu nestalih lica.” Na kraju se ističe da je „važnost vidljivog napretka u ovoj oblasti ne samo u interesu pravosuđa u Srbiji već i da bi se pomogao proces pomirenja, kako u Srbiji, tako i u regionu”.