Кинески мед прети да потопи домаће пчеларе

Велики увоз меда из Кине у Европску унију озбиљно угрожава произвођаче из Србије. Прошле године је на то тржиште увезено 80.000 тона овог производа са Далеког истока, што је четрдесетогодишњи извоз Србије у ЕУ (ми годишње извеземо око 2.000 тона). Дампинг цене од 1,6 евра по килограму, што је три пута ниже од наше просечне извозне цене, прете да потпуно потопе домаће пчеларе.

Како тврде на нашем тржишту, за сада нема овог меда – званично, али медији у региону од прошле године упозоравају да се овај производ појавио на тржишту Босне и Херцеговине, па и спорадично Хрватске. Отуда и нагађања да је шверц преко Дрине могући пут кинеског меда и на тржиште Србије. Према незваничним информацијама које је објавило Удружење пчелара БиХ, Кина на ово тржиште пласира више меда него сви домаћи произвођачи заједно.

Председник Групације за пчеларство при Привредној комори Србије Србислав Видојевић каже за„Политику” да колико зна кинеског меда нема, али да би то могло да се догоди због високих цена на домаћем тржишту.

– Последњих година нисмо имали проблем са увозом, али тренутно не можемо да смиримо дивљање цена. То с обзиром на околности може да доведе и до увоза, што би произвођачима био сигнал да глобално тржиште диктира цене – каже Видојевић и додаје да је тренутно откупна цена за багремов мед од 3,5 до 3,8 евра за килограм.

Пчелари, додаје Видојевић, нису задовољни овом ценом, посебно због неродне године, али нажалост немогуће је да добију већу, јер је конкуренција на европском тржишту огромна. Према његовим речима већ сада се осећа да је извоз пао, иако још немају званичне податке.

Проблем са увозом кинеског меда Европа има већ годинама. Иако је пре неколико година накратко прекинут увоз , пре свега због остатака антибиотика који су пронађени у контролисаним узорцима, није дуго прошло и кинески пчелари 2015. године поново су се вратили и освојили полице европских маркета. Иако се уз кинески мед везују разне спекулације и обично се одмах поистовећује са фалсификатом, стручњаци кажу да он пролази анализе, али је реч о производу на доњој граници квалитета.

– Свежина и квалитет меда се мере количином дијастазе или ензима који пчеле додају меду. Прописани минимум који мора да има сваки мед који иде на тржиште је осам јединица. Кинески најчешће, како показују анализе , има тај минимум, што је два до три пута у просеку мање него у случају меда из Србије. Јасно је о коликој разлици у квалитету је реч, каже Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије (СПОС).

На питање да ли има разлога за бригу и очекује ли да ће и тржиште Србије, због слабије куповне моћи, ускоро освојити кинески мед, Живадиновић одговара да није немогуће, али тек пошто се Србија избори против великог проблема фалсификата меда на домаћем тржишту.

– Држава је најавила да ће нам помоћи у борби против нелојалне конкуренције, али више пута смо се уверили да ови мешетари увек проналазе начин како да поново преваре купце. Тако би и увоз јефтиног кинеског меда лошијег квалитета и ниже цене могао да буде њихов одговор на забрану продаје фалсификата – каже председник СПОС-а.

Надлежне институције за квалитет производа животињског порекла у Европској Унији још су пре десетак година суспендовали увоз производа животињског порекла из Кине, а један од главних производа био је управо мед. У то време у Немачку је стизао из Кине мед по невероватној цени од 0,90 долара за килограм.

Све то је утицало да Европска Агенција за безбедност хране спроведе у фебруару прошле године додатне анализе кинеског и мешаног меда који се продаје у Великој Британији. Од 16 узорака, у 10 су откривени остаци антибиотика хлорамфеникол, а у шест стрептомицина. Мед је, према одлуци ове агенције повучен из продаје, али је на нивоу Европске уније спроведена обимна контрола квалитета која је донела забрињавајуће податке. Чак 30 одсто контролисаних узорака није одговарало правилнику о квалитету. То показује, између осталог, да се и на територији ЕУ мед озбиљно фалсификује. Али све то их није спречило да прошле године увезу рекордне количине меда по невероватно ниским ценама.

– Наш пчелар нам је недавно донео фотографије меда који пакује један наш дугогодишњи озбиљан купац из Немачке. Килограм је коштао шест евра у малопродаји, што је невероватно ако узмемо да је мед са свим трошковима из Србије набавио за рецимо четири евра. Уз марже које се крећу од 30 до 60 одсто, цена од шест евра указује да је у тегли вероватно кинески мед, кажу у СПОС-у.

Кина је иначе највећи светски произвођач и извозник меда. Пчеларство називају „крилима пољопривреде”, а то не чуди с обзиром на то да, према последњим подацима – имају око 7,5 милиона кошница (Србија рецимо има око 870 хиљада кошница), а годишње произведу у просеку 200 хиљада тона меда.

Према писању страних медија Кинези су управо због великог профита који им доноси пчеларство, али и спекулација које га прате, као и повећања конкурентности на државном нивоу донели одлуку да чак и у провинцијама отворе центре за анализе. Обучили су кадрове и дефинисали критеријуме за тестирање квалитета меда, воска, матичне млечи и поленовог праха.

О кинеским произвођачима и у ЕУ парламенту

У Европски парламент, крајем прошле године, стигао је предлог Резолуције о забрани увоза меда из Кине. Као разлог наводи се да је у последњих двадесетак година производња меда, на светском нивоу, порасла за готово трећину, нарочито у Кини, где је забележен раст од 60 процената, што је много више него у ЕУ па се се може сматрати великом претњом за европске пчеларе.

Аргумент је био и то да је Европска унија од 2002. до 2004. године већ стопирала увоз меда из Кине због прикривања порекла, а посебно због ризика од присуства олова у меду. Као разлог лошег квалитета меда из Кине наводи се пракса прераног прикупљања меда (пре него што сазри), чиме се добија производ пун воде. Због тога су предлагачи Резолуције затражили од Комисије да забрани увоз меда из Кине на територију ЕУ док ова држава не усклади своју праксу са европском и не спроведе додатне контроле.